Veliki slikari - Edgar Dega

Edgar Dega: Autoportret (1863)

Edgar Dega je uz Monea, Pisaroa i Renoara jedan od osnivača impresionizma. Oni su zajedno izlagali počev od 1874. godine. Teme Degaovih slika su konjske trke, bajkoviti svet balerina, sumorno dirinčenje peglerki i blaga svetlost u radnji modne krojačice. Umetnik je često birao neobične uglove i perspektive koje su kritičari upoređivali s fotografskom kompozicijom. Koristio je pastelne i uljane boje i isprobavao mnoge tehnike. Iako je postigao slavu za života, u poslednjim godinama je oslepeo, te prestao da slika. Za njim je ostalo više od dve hiljade slika, crteža pastelom i skulptura. Bio je izvanredan crtač, opsednut prikazivanjem pokreta i prolaznog trenutka. 

Iler Žermen Edgar de Ga rođen je 19. jula 1834. godine u Parizu u imućnoj i obrazovanoj porodici koja je pripadala višem sloju srednje klase. Bio je najstarije od petoro dece rođeno u braku bankara Ogista de Gaa i njegove supruge Selestine. Nakon mature, Edgar je upisao Pravni fakultet, a uporedo sa studijama dobio je dozvolu da u Luvru kopira slike starih majstora. Ubrzo je napustio fakultet i posvetio se slikanju, što je njegov otac zdušno podržao. Nakon što mu je sin iz Italije, gde je boravio u vili Mediči slikajući i kopirajući dela starih majstora, poslao nekoliko slika i crteža, otac Ogist mu piše: 

"Radi mirno, sledi svoj put, kažem ti, i možeš biti siguran da ćeš postići velike stvari. Pred tobom je divna budućnost; nemoj se obeshrabriti, nemaš nikakvih razloga za brigu."

Lorenco Pagan i Ogist de Ga (oko 1871-72)

Bogat, ugledan i prosvećen čovek, Degaov otac Ogist amaterski se bavio slikarstvom i muzikom. Divio se italijanskom slikarstvu 15. veka, vodio je sina u Luvr i kod svojih prijatelja kolekcionara. U njegovom domu jednom sedmično su se održavali muzički saloni, na kojima su nastupali amateri i profesionalci, pevajući i svirajući. Edgar je naročito voleo muziku Gluka, Vebera, Verdija, Gunoa i Vagnera. Obožavao je operu, naročito žanr velike francuske opere, koja je zahtevala učešće brojnih solista, velikih horskih ansambala i plesne tačke. Raskošna scenografija i kostimi pomagali su da se teme, najčešće srednjovekovne i renesansne, dočaraju što privlačnije. Dega je bio redovan posetilac predstava u Pariskoj operi, a pošto su mnogi članovi orkestra bili njegovi prijatelji, umetnik se slobodno kretao i iza scene, posmatrajući užurbani umetnički život. Brojni muzičari bi dolazili u dom njegovog oca, a neretko su prikazivani na umetnikovim platnima, poput španskog tenora Lorenca Pagana ili pijanistkinje Mari Dijo, sestre fagotiste Dezirea Dijoa. 

 

E. Dega: Orkestar opere (1870)

Po povratki iz Italije, gde je boravio tri godine, Dega ponovo odlazi u Luvr da kopira slikarska dela. Upoznaje Eduara Manea i s njim odlazi u kafe Gerboa, gde su se okupljali i drugi umetnici, poput Monea, Renoara, Sislea i Sezana. Odbacivši akademske teme, Dega se pronašao u slikanju prizora iz svakodnevnog života, poput konjskih trka ili predstava u Pariskoj operi, zbog čega je Mane rekao da je slikar života na visokoj nozi. Početkom sedamdesetih godina Dega se posvetio proučavanju igračica i njihovog rada. U proleće 1874. umetnici organizuju Prvu izložbu impresionista, a Degaova dela su najmanje kritikovana. Nakon očeve smrti, porodična firma je bankrotirala, te se Edgar našao u ozbiljnim finansijskim neprilikama. Dega se nije ženio, živeo je sam. Jedino društvo bile su mu kućne pomoćnice Sabina i Zoe. Pošto su mu slike prodavane, uspeo je da učvrsti svoje finansije, te da kupuje umetnička dela. Kupujem i kupujem! Više ne mogu da se zaustavim - poverio se jednom svom prijatelju. Pošto je postepeno gubio vid, Dega se sve više interesovao za skulpturu, koja mu je omogućavala da prstima proučava pokret. Kada je naposletku bio gotovo slep, odustao je od slikanja. Umro je 27. septembra 1917. godine, a sahranjen je na groblju na Monmartru u Parizu. 

***

Voleo bih da budem slavan i nepoznat!

Iako je Dega bio među osnivačima impresionizma, te izlagao dela na njihovim izložbama, nije želeo da prihvati taj termin, navodeći da je realista. Nikada nije slikao na otvorenom poput kolega impresionista. Kao izvrstan crtač majstorski je slikao pokret, što se vidi na slikama s temom baletskih igračica i golih žena koje se kupaju. Uz to, umetnik je slikao i trkačke konje i džokeje, kao i portrete. Istraživao je brojna sredstva umetničkog izraza, poput gvaša, tempere, ulja, gravure, fotografije i skulpture. Od svih tehnika najviše se posvetio pastelu. 

Na početku karijere želeo je da se bavi istorijskim slikarstvom, naročito cenjenim u to vreme, ali se u tridesetim godinama okrenuo slikanju savremenog života. Krajem osamdesetih godina 19. veka posebno se zainteresovao za fotografiju, pa je fotografisao svoje prijatelje, često uz svetlost lampe, ali i plesačice i gole žene, što je potom koristio za svoje crteže i slike. Veoma je poštovao stare majstore, kopirajući njihova dela, a divio se Engru i Delakroau. Sakupljao je japanske printove koji su uticali na kompoziciju njegovih dela. 

Već u ranim radovima istakao se po tome što je na neobičan način prikazivao objekte ili birajući neočekivane uglove. Napuštajući istorijske teme okrenuo se savremenom životu, pa je slikao konje i njihove jahače, modiskinje i peglarke. Uskoro počinje da slika i baletske igračice. Osim predstava u Pariskoj operi, Dega je prikazivao i scene iz života u kafeima, a jedna od najpoznatijih slika iz te oblasti je Čaša apsinta iz 1876. godine. U kasnijim delima okrenuo se prikazivanju žena dok se kupaju, brišu peškirom ili češljaju kosu. Dega je tokom četiri decenije stvorio znatan broj skulptura, koja javnost nije videla sve do 1918. godine, kada su prikazana na posthumnoj izložbi.