Srpska muzika kroz vekove - IV rukovet Stevana Mokranjca

Mirjano, oj Mirjano!

Imaš ruse kose, Mirjano,

daj, daj, da gi mrsim ja!

Mirjano, oj Mirjano!

Imaš čarne oči, Mirjano,

daj, daj, da gi pijem ja!

Mirjano, oj Mirjano!

Imaš belo grlo, Mirjano!

daj, daj, da gi grizem ja! 

 

Melodiju na navedene stihove Mokranjac je 1890. godine napisao u dve varijante: prvu kao solo pesmu za solo tenor, muški hor i klavir, a drugu za solo bas, mešoviti hor, klavir, kastanjete i tamburine. Iako je druga varijanta naznačena kao Četvrta rukovet, zapravo ima formu solo pesme sa neobičnim dodatkom - horom i udaraljkama. Pošto rukovet kao žanr podrazumeva svitu sastavljenu od više pesama, ova rukovet to zapravo formalno nije, jer sadrži samo jednu pesmu. Pesma Mirjana nastala je u Prizrenu, gde je dobila pesničko, muzičko i koreografsko uobličenje. Mokranjac je melodiju zapisao po pevanju Dragutina Ilića, sina pesnika Jovana Ilića i brat poznatijeg Vojislava. Sam kazivač melodije tvrdi da je pesmu iz Prizrena u Vranje doneo srpski spisatelj Zarija Popović, rodom iz Gnjilana. On je u Vranje stigao 1878. godine, a naredne godine osnovao je pevačko društvo Prava Srbija. Dve godine potom, u Vranje stiže Dragutin Ilić kao pisar prvostepenog suda i upoznaje Zariju, koji mu je prilikom jednog druženja otpevao Mirjanu. Ilić se nije dugo zadržao u Vranju i već se 1882. godine vratio u Beograd, gde je svom prijatelju Mokranjcu otpevao pesmu poreklom iz Prizrena. Nekoliko decenija kasnije, u Muzičkom glasniku br. 4 iz 1922. godine, Ilić opisuje kako je doterao tu narodnu, prizrensku varošku pesmu:

 

"Mirjana, odnosno njezina narodna melodija pevala se onda u Vranju pod nazivom 'Čoček avasi' (Čočečka arija). Odnosno teksta napomenuću samo toliko, da u njemu ima neke moje prerade, i da pesma u refrenu melodije nije imala tekstualnog refrena, nego se u tome pevač pomagao sa 'Oj, la-la, la-la, la-la-la'. Da bi se ovo dosadno 'lalakanje' u pevanju izbeglo, ja sam, po želji Mokranjčevoj, dodao refren: 'Daj, daj, Mirjano, ruse kose/Daj, daj!Daj, daj, da gi mrsim ja/ Izgorof, Mirjano, za tebe!' Ovde je red spomenuti da je Mokranjac u harmonizaciji refrena, i to drugi red njegove strofe: 'daj, daj' utoliko doterao što bi se ono 'daj, daj' po brzini tempa narodnog moralo sedam puta ponoviti...a on jesve te osmine nota onako kako se ona u narodu peva spojio u četvrtine...Mokranjac je nju dakle stavio u note onako kako se ona u narodu peva, harmonizirao je, udesio za solo glas uz pratnju klavira i hora. Refren između strofa, koji peva hor sa: la, la, la, la, dok se solista odmara, dodao je Mokranjac. On je postojao uz narodnu melodiju. Da li je on Mokranjčeva originalna tvorevina, ili je i on porekla narodnog, nije mi poznato."

Mokranjac je Mirjanu namenio operskom pevaču Žarku Saviću, koji se početkom 20. veka proslavio na mnogim operskim scenama. Znameniti srpski dramski pisac Borisav Stanković uneo je u svoj najpoznatiji pozorišni komad Koštanu oko dvadeset najlepših vranjanskih pesama, među kojima i Mirjanu.