Na lepom plavom Dunavu – nastanak najpoznatijeg valcera

Kada je Johan Štraus mlađi 1867. godine komponovao valcer „Na lepom plavom Dunavu“, već je bio poznat i cenjen u muzičkom svetu kao „kralj valcera“. Osvajao bi srca publike na svakom koncertu i balu, na kojima se pojavljivao kao dirigent svog orkestra. Njegove kompozicije – valceri, polke, marševi, kadrili – bile su poznate širom Evrope. Međutim, do tada nije napisao nijedno delo za ljudski glas, ukoliko se izuzmu neka mladalačka dela i jedna pesma za suprugu Jeti, a operete još nije počeo da komponuje.

Štraus je održavao bliske veze sa Bečkim muškim pevačkim društvom, osnovanim 1843. godine, koje je brojalo 200 pevača i smatrano za najbolji horski ansambl u zemljama nemačkog govornog područja. Društvo je izvodilo najznačajnija horska dela Šuberta, Mendelsona, Šumana, Berlioza, Lista i Vagnera, ali za potrebe karnevalskih balova i drugih muzičkih večeri (Liedertafel, Narrenabende) pevali su dela folklornog i humorističkog karaktera, pa čak i parodije i satire. Još 1847. godine kompozitor im je posvetio valcer „Sängerfahrten“. Dve decenije kasnije nastaje najpoznatije delo u tom žanru. 

 

Nastanak valcera

U vreme pre nego što je nastao čuveni valcer „Na lepom plavom Dunavu“, Austrija je doživela poraz od pruske vojske u bici kod Kenigreca. Bečko muško pevačko društvo je zbog toga umesto tradicionalnog maskiranog bala odlučilo da priredi Liedertafel sa programom kabaretskog tipa, koje bi uključivalo parodije, satirične horove i humoristične skečeve. Bio je to okvir za premijeru jednog od najvoljenijih valcera u svetu umetničke muzike. Štraus je Društvu nekoliko sedmica pre premijere poslao prve skice kompozicije, verovatno u vidu aranžmana za četvoroglasni hor. Potom je poslao klavirsku pratnju koju je napisao u velikoj žurbi. U prostorijama Društva su se zatim prepisivale pristigle deonice, a pesnik Jozef Vejl je na Štrausove melodije napisao ironičan, satiričan tekst. U tom trenutku kompozicija je imala četiri dela, ali je kompozitor u međuvremenu smislio nove melodije, dodavši peti deo, pa je pesnik morao da prilagodi stihove. Oni su na humorističan način govorili o tužnoj grupi seljaka, stanodavaca, umetnika i političara u Beču koji se naposletku pridružuju karnevalskim svečanostima kako bi zaboravili na svoje brige. Delo još uvek nije imalo naziv, samo je stajalo „Valcer za hor i orkestar“. Tek kada je kompozicija stigla u ruke izdavača, koji je objavio valcer 21. januara 1867. godine, pojavio se i nama danas poznati naziv – Na lepom plavom Dunavu. 

 

Premijerno izvođenje

Prvo izvođenje valcera upriličeno je 15. februara 1867. godine u balskoj dvorani Dianabad, nedaleko od mesta gde je živeo kompozitor. Publika je bila brojna. Iza dva reda stolica gde su sedele žene, stajalo je 1200 muškaraca, a stotine njih nije moglo da prisustvuje koncertu. Na sceni je stajalo više od 150 pevača u crnim odelima, a ispred njih bio je smešten orkestar pešadijske regimente „Kralj od Hanovera“. Dirigovao je Rudolf Vajnvurm, dirigent Bečkog muškog pevačkog društva, a Štraus nije bio prisutan. Bilo je potrebno pet sati da se izvede ceo program, bila je predviđena samo jedna pauza, a u sali je bilo veoma toplo. Orkestar je najpre izveo uvertiru za operetu „Pesnik i seljak“ Franca fon Supea, zatim je usledilo oko dva sata programa u kojem su se smenjivale muzičke i govorne numere, da bi naposletku stigla i pauza tokom koje je publika mogla da se osveži ili da večera. 

 

Nakon toga, publika je po prvi put bila u prilici da čuje valcer „Na lepom plavom Dunavu“. I ne samo to! Čula je nešto što se umnogome razlikovalo od dotadašnje Štrausove muzike. Publika je znala njegove kompozicije kao plesnu muziku ili koncertna dela namenjena orkestru od oko 26 svirača. Sada su mogli da čuju valcer u izvođenju najboljeg muškog hora u zemljama nemačkog govornog područja, praćenog orkestrom od oko 40 vojnih muzičara. Delo je doživelo ogroman uspeh, a publika je, bez obzira na dugačak program i toplotu dvorane, zdušno aplaudirala i tražila da se valcer izvede ponovo. I prisutni novinari su se složili da je izvođenje novog valcera bilo uspešno, te zapisuju sledeće komentare: 

„Valcer je zaista velelepan, pun živahnih melodija koje su poticale iz usana pevača kao kristalno čisti planinski potok...Divni valcer sa svojim privlačnim ritmovima uskoro bi mogao postati najpopularniji u opusu vrednog kompozitora plesne muzike...Na lepom plavom Dunavu za hor i orkestar Johana Štrausa bio je veliki hit. Posredi je istinski Štraus, pun onih ljuljajućih, nostalgičnih melodija koje cvetaju jedino na lepom, plavom Dunavu...Nema boljeg načina da pohvalimo ovo Štrausovo delo nego da kažemo da je u potpunosti dostojno imena svog autora, da je puno melodija i šarma, puno svežine i lakoće...“ 

Valcer osvaja svet

 

Neobično je to što se u većini biografija i drugih referentnih knjiga navodi da je prvo izvođenje ovog valcera bilo neuspešno. Međutim, sam Štraus je to delo osam meseci kasnije izveo u horskoj verziji u Londonu, a u godinama i decenijama koje su usledile napisao je još pet horskih valcera, dve polke i jedan marš za Bečko muško pevačko društvo. Jutro nakon premijere delo je već bilo dostupno kod izdavača u verziji za klavir, a tokom proleća te godine orkestarska verzija valcera je svirana u različitim prilikama. Recimo, izvedena je na Svetskoj izložbi u Parizu. Prvog jula 1867. godine valcer je čula i njujorška publika. Na promenadnim koncertima u londonskom Kovent Gardenu horska verzija valcera izvedena je 21. septembra. Stoga se ne može reći da je delo doživelo neuspeh, smatraju pojedini istoričari muzike! 

Nove stihove valcer dobija 1890. godine i to iz pera Franca fon Gernerta. To su stihovi koje i danas najviše poznajemo. Kada je Štrausova poćerka Alisa zatražila od Bramsa da joj se potpiše na lepezu, kompozitor je zapisao prve taktove valcera „Na lepom plavom Dunavu“, dodavši i komentar – „Nažalost, ne od Johanesa Bramsa“. Na snimku koji delim ovom prilikom možete čuti valcer u izvođenju Hora Bečke opere.