Igra vode

Tekst koji je pred vama posvećujem kompozicijama nastalim kao rezultat inspiracije vodenim površinama. Priroda je uvek fascinirala muzičare, ona im je često bila utočište, sigurno mesto za stvaralački rad, ponekad i prijatelj kojem mogu da poveravaju svoja razmišljanja i osećanja. Voda je bila jedna od omiljenih tema muzičkih stvaralaca, a raznovrsna muzička sredstva pokazala su se kao pogodna da dočaraju ne samo njene zvučne manifestacije, poput žuborenja potoka ili dobovanja kišnih kapi, nego i vizuelne, kao što su promenljivi odbljesci svetlosti na mirnoj površini vode ili odsjaj podnevnog sunca na morskoj pučini. Temom vodenih površina najviše su se bavili impresionisti, baš kao što su i slikari istog stilskog usmerenja na svojim platnima nebrojeno puta predstavljali vodu. U opusu francuskog impresioniste Kloda Debisija postoji više kompozicija u kojima se voda pojavljuje kao glavna vanmuzička tema. Zbog svoje izrazite sugestivnosti, naročito je uspela zvučna prezentacija kratkog letnjeg pljuska u njegovom komadu Vrtovi pod kišom. 

Kada pomislimo na laganu muziku i mirno talasanje vode, prvo što bi moglo da nam padne na pamet jeste gondolijer koji krstari venecijanskim kanalima. Tradicionalne pesme koje oni izvode zovu se barkarole, što u prevodu sa italijanskog jezika znači pesma na barci. U 18. i 19. veku barkarole su se mogle naći i u različitim žanrovima umetničke muzike, od operskih arija do karakternih klavirskih komada. Jedna od najpoznatijih klavirskih barkaroli potiče iz pera Frederika Šopena. U njegovoj Barkaroli u Fis-duru čujemo ritmičko-melodijske figure koje sugerišu blago talasanje barke na vodi.

U skladu sa temom biram i kompoziciju Igra vode u vili d`Este koja čini deo III sveske „Godina hodočašća“ Franca Lista. Vila d`Este nalazi se u gradu Tivoli kraj Rima, potiče iz 16. veka, pod zaštitom je Uneska, jer predstavlja fin primer renesansne arhitekture sa prelepom baštom dizajniranom u istom stilu. Naročito je poznata po svojim fontanama. Lepote ovog zdanja inspirisale su mnoge umetnike – pesnike, slikare i muzičare. Franc List je u svojoj kompoziciji uspešno preneo fizičku i akustičku pojavnost vode koja se preliva u fontanama ovog zdanja. 

Ovom kompozicijom List je najavio jednu od omiljenih tema muzičkog impresionizma, ali i izražajna sredstva tog stila koji je obilato koristio upravo koloristički potencijal melodike i harmonskog jezika. Slikari i kompozitori druge polovine 19. veka bili su veoma intrigirani vodenim površinama i igrom sunčeve svetlosti na njoj. 

Jedan od najpoznatijih primera u kojima se muzikom opisuje igra vode nalazi se u opusu Morisa Ravela. U pitanju je njegov klavirski komad Igra vode iz 1901. godine. U ovoj zvučno i pijanistički briljantnoj kompoziciji, Ravel veoma uspešno i maštovito koristi tonske osobenosti klavira, čiji staklasti zvuci u sitnom, živahnom nizanju stvaraju skoro opipljivu predstavu prskanja vode, pod kojom se, kako stoji u podnaslovu tog komada, „vodeni bog smeje, jer ga ono golica“.

Nadam se da vam se dopao izbor kompozicija, a u nekom od narednih objava pisaću o ovoj i drugim zanimljivim temama iz muzičke istorije.