Liebst du um Schönheit - priča o jednoj pesmi

Kada sam posetila Leopold muzej u Beču posebno mi se dopao deo posvećen austrijskim kompozitorima s kraja 19. i početka 20. veka. Naročito sam bila fascinirana lepotom supruge Gustava Malera, koja je i sama bila kompozitorka. Zato sam odlučila da ovaj tekst na blogu posvetim jednoj od njegovih solo pesama. Ljubavna tematika je uvek zanimala kompozitore, a pesma koju danas biram ne samo da govori jednostavno i dirljivo o ljubavi, već je i nastala iz ljubavi!I to prema supruzi Almi.

Pesma Liebst du um Schönheit nalazi se u zbirci od pet kompozicija pisanih prema stihovima Fridriha Rikerta. Maler je ovu pesmu napisao avgusta 1902. godine i poklonio svojoj supruzi Almi, koja je u tom periodu bila emotivno rastresena. Sudeći prema zapisima u njenom dnevniku, osećanja prema suprugu su varirala od ushićenja i velike ljubavi preko stalnog plakanja do potpune indiferentnosti. Verovatno u želji da oraspoloži svoju ženu, Maler je napisao ovu ljubavnu pesmu i to u verziji za glas i klavir, ne želeći da remeti njenu intimnost orkestriranjem klavirskog parta. Do orkestracije je kasnije ipak došlo, ali to nije učinio kompozitor.

Gustav i Alma Maler

 

Pesma ima pet strofa i tradicionalno je koncipirana (varirana strofičnost). Prve četiri strofe su tematski veoma slične jedna drugoj, a peta donosi neznatne promene u vidu produžavanja notnih vrednosti, čime Maler zapravo usporava muzički tok, jer želi da naglasi glavnu poruku poetskog teksta – melodika se razvija na reči ljubav (Liebe) i uvek (immer). Ljubav je sama sebi dovoljna, ona je sama sebi cilj, ona ne sme da zavisi od lepote, mladosti ili bogatstva - to je osnovna poruka ove pesme.  

Na ovom linku možete čuti pesmu u izvođenju baritona Tomasa Hempsona. 

 

Alma Maler je rođena u Beču 1879. godine, bila je ćerka slikara Emila Šindlera, odrasla je u umetničkom okruženju. Učila je slikanje sa Gustavom Klimtom, koji je inače načinio nekoliko njenih portreta. Međutim, muzika ju je mnogo više interesovala – bila je talentovana pijanistkinja, a kompoziciju je studirala sa Aleksandrom Zemlinskim. Udala se za Gustava Malera 1902. godine i rodila je u tom braku dvoje dece – Mariju i Anu. Nakon smrti svog muža 1911. godine, udavala se više puta, a imala je vezu i sa Oskarom Kokoškom. Bila je prijateljica mnogih značajnih umetnika tog doba, poput Arnolda Šenberga, Albana Berga i Enrika Karuza. Objavila je nekoliko solo pesama. 

 

 

Zaista sam bila zadivljena lepotom i ženstvenošću Alme Maler kada sam videla njenu fotografiju u Leopold muzeju u Beču, gde se nalazi postavka posvećena bečkoj umetničkoj sceni na prelazu između 19. u 20. vek. Deo izložbe je, naravno, posvećen i muzičarima tog vremena - Maleru, Šenbergu, Bergu i drugima.