Malerove Pesme umrloj deci

Osim ljubavne tematike, u Malerovom stvaralaštvu zastupljena je i tema smrti. Ona nije bila strana ovom kompozitoru, on je njome bio okružen od malih nogu, u krugu porodice. Čak osmoro njegovih braća i sestara je umrlo u detinjstvu, a kasnije je doživeo i smrt sopstvenog deteta. Zato ću vam danas pričati o jednom posebno lepom ciklusu njegovih pesama - Pesme o umrloj deci. 

Alma Maler sa ćerkama

Ciklus pesama Kindertotenlieder sadrži pet kompozicija pisanih za glas i orkestar. Nastao je u periodu od 1901. do 1904. godine. Zasniva se na poeziji Fridriha Rikerta, koja je napisana nakon smrti dvoje njegove dece. Pesnik je na taj način želeo da izrazi bol koji ga je pritiskao, ali nije nikad imao nameru da te stihove i objavi. To se, međutim, desilo i to pet godina nakon njegove smrti. 

 

Fridrih Rikert

 

Od ukupno 428 pesama, Maler je za potrebe svog ciklusa odabrao pet, želeći da se izvode kao jedinstven ciklus. Bez obzira na to, ne postoji nekakva priča u tom sledu pesama, već se samo nižu kontrastna osećanja ispovedne prirode, a muzika se oslanja na transparentnu fakturu, kamerni zvuk i na potrebu da se kombinuju različite boje i istražuju nijanse. Ciklus je premijerno izveden 29. januara 1905. godine u Maloj koncertnoj dvorani bečkog Muzikferajna. Solista je bio Fridrih Vajdeman, vodeći bariton Bečke dvorske opere, a orkestrom sastavljenim od članova Bečke filharmonije dirigovao je sam kompozitor. Maler je insistirao na tome da se ciklus izvede u manjem koncertnom prostoru zbog intimnosti žanra solo-pesme i ozbiljnosti odabrane tematike.  

 

Fridrih Vajdeman

 

Pesme predstavljaju najintimniji i najličniji muzički izraz kompozitora, koji je svakako mogao da se poistoveti sa pesnikovim osećanjima. Dve godine nakon što je ciklus izveden, od šarlaha je umrla i njegova ćerka Marija. Supruga Alma je komponovanje ovih pesama doživela kao izazivanje sudbine, pitajući se zašto Gustav piše takva dela ako nije iskusio smrt svoje dece kao što je to bio slučaj sa Rikertom. Međutim, neverovatna je činjenica da su i Rikertova deca i Malerova ćerka umrli od iste bolesti. 

Meni je posebno lepa četvrta pesma Oft denk' ich, sie sind nur ausgegangen, u kojoj kao da se mešaju tuga i spokoj. Pesnik i dalje sanja da će se deca vratiti, da su otišla samo da se igraju, da prošetaju, ali naposletku ipak shvata da će se sa njima sresti tek nakon smrti. Meni je baš ta pomirenost sa sudbinom, uz i dalje prisutnu nadu da su deca ipak živa, veoma potresna. To je nešto sa čime svako od nas može da se poistoveti, bez obzira da li smo doživeli ovakvu tragediju u životu ili ne.