Veliki slikari - Vinsent van Gog

Vinsent van Gog, jedan od najvećih slikara postimpresionizma i začetnik kolorističkog ekspresionizma, umetnik čiji stil i danas predstavlja izvor inspiracije mnogim slikarima, rođen je 30. marta 1853. godine u Zundertu u Holandiji. Iako je počeo da crta kao dete, posvetio se slikanju tek u kasnim dvadesetim godinama. Mnoga poznata dela je završio tokom poslednje dve godine života.

Ljubav prema umetnosti nasledio je od majke Ane Kornelije, umetnice koja je volela prirodu, akvarel i crtanje. Bio je najstariji od šestoro dece. Njegov mlađi brat Teo radio je kao trgovac umetničkim delima i celog života je podržavao svog brata Vinsenta, koji je u njemu pronalazio osobu od poverenja. Kako se njegova porodica našla u finansijskim problemima, Vinsent je kao petnaestogodišnjak morao da napusti školu i počne da radi u kompaniji koja se bavila trgovinom umetninama u Hagu. Već tada je osim maternjeg tečno govorio engleski, francuski i nemački jezik.

Neko vreme je radio u galeriji u Londonu, a potom je razmišljao i o tome da postane sveštenik, što se naposletku nije desilo. Nakon toga odlučuje da se posveti umetnosti. Brat Teo ga prima u svoj mali stan u Parizu i Vinsent dolazi u dodir sa delima impresionista. Dopala mu se fasciniranost ovih umetnika svetlom i bojom. Počeo je da proučava dela Tuluz-Lotreka, Pisaroa i drugih. Van Gogova paleta postaje svetlija, a umesto radnika i seljaka koji su dominirali u prethodnoj fazi stvaralaštva, na njegovim platnima se pojavljuju prikazi gradskih bulevara i kafana, kao i mrtva priroda sa cvećem. Tada je često pozirao sam sebi, jer su modeli bili veoma skupi. Japanska umetnost duboreza, koja je tada bila veoma popularna u Parizu, toliko ga je oduševila da je poželeo da otputuje u tu daleku zemlju. Vinsent i njegov brat Teo počeli su da prikupljaju ta umetnička dela, a njihov uticaj se odmah primećuje na van Gogovim platnima.

Nakon dve godine boravka u Parizu, umoran od gradske vreve, van Gog se preselio u Arl, na jug Francuske, gde su nastala njegova najlepša dela. Taj gradić je bio prava inspiracija za ovog umetnika. Tamo je živeo u sada već legendarnoj „žutoj kući“. Naročito mu se dopadalo to što je okruženje pružalo mnogo svetla i živih boja. Sa velikim elanom je počeo da slika voćnjake u cvatu i radnike koji skupljaju žetvu. Putovao je i na obalu mora gde je slikao čamce. NJegov stil je postao slobodniji i ekspresivniji. Svom bratu Teu je pisao da bi voleo da u svom domu oformi likovnu koloniju. Prvi, ali ujedno i poslednji učesnik te kolonije bio je Pol Gogen.

Iako nije posedovao formalno obrazovanje, Vinsent van Gog je bio veoma plodan slikar, a danas su neka od njegovih dela među najskupljima. Stvorio je više od 2100 dela, uključujući 860 ulja na platnu i više od 1300 akvarela, crteža, skica i grafika. Njegov rad obuhvata različite slikarske žanrove, poput portreta, autoportreta, pejzaža i mrtve prirode, a najčešći motivi na njegovim platnima su čempresi, polja pšenice i suncokreti.

Van Gogov muzej u Amsterdamu otvoren je 1973. godine. Tamo se nalazi više od 200 njegovih slika, 500 crteža, kao i 750 dokumenata, koja uključuju umetnikova pisma upućena bratu Teu. Van Gogova dela se takođe mogu videti i u drugim muzejima širom sveta. U Narodnom muzeju u Beogradu nalazi se jedno delo ovog umetnika – Seljanka iz 1885. godine.