Mendelsonova putovanja - Italija

„Moji roditelji su vam bez sumnje rekli kakve je utiske na mene ostavio prvi pogled na Italiju. Jurim od jednog uživanja do drugog, iz sata u sat i stalno upoznajem nešto novo i sveže. Odmah nakon što sam stigao, otkrio sam određena umetnička remek-dela koja proučavam sa dubokom pažnjom i o kojima potom razmišljam nekoliko sati dnevno.“ 

Ove reči je Feliks Mendelson uputio svom profesoru kompozicije Celteru u pismu datiranom 16. oktobra 1830. godine. Tada je već uveliko boravio na putovanju po evropskim umetničkim centrima. Kada je stekao visoko obrazovanje, roditelji su svog sina, na predlog velikog prijatelja Getea, poslali na trogodišnje putovanje po Evropi, koje je u to vreme bilo gotovo obavezno za sve pripadnike višeg staleža. Takvi višemesečni boravci u inostranstvu bili su usmereni na upoznavanje mladih ljudi sa kulturom i istorijom drugih zemalja, a najvažnija destinacija na tim turnejama bila je umetnički bogata Italija. Feliks je na tom putovanju izbivao od kuće u periodu od 1829. do 1831. godine. Najpre je posetio Englesku, a potom i Rim, Firencu, Milano i Napulj. Zahvaljujući tim putovanjima nastala su neka od njegovih najlepših dela, a sam umetnik je imao mogućnost da proširi svoje vidike i ostvari dobre kontakte u svetu umetnosti. 

Feliks Mendelson je rođen 1809. godine u Hamburgu u dobrostojećoj i intelektualno visoko rangiranoj porodici jevrejskih bankara, koji su bili veoma naklonjeni muzici i umetnosti uopšte. Njegov deda je bio čuveni filozof Mozes Mendelson, otac Abraham je imao istančan književni ukus, a majka je pored sopstvenog imetka mogla da se podiči i dobrim obrazovanjem. U takvom povoljnom intelektualnom okruženju odrastao je Feliks Mendelson, koji je zajedno sa veoma nadarenom starijom sestrom Fani učio muziku još od malih nogu. Salone u berlinskom domu Mendelsonovih posećivale su istaknute ličnosti tog vremena. Feliksa su smatrali čudom od deteta. Sa svega sedamnaest godina je napisao Uvertiru za Šekspirov komad "San letnje noći". 

„Osećam da sam se u potpunosti promenio otkako sam došao ovde. Šta je to što toliko utiče na moje dobro raspoloženje, ne mogu precizno da definišem. U svakom slučaju sam drugačiji nego što sam bio ranije. Boljeg sam zdravlja i srećniji sam, a rado se posvećujem komponovanju, tako da očekujem da ću postići mnogo više nego što sam očekivao. Kada ujutro rano uđem u svoju sobu i vidim sunce kako jasno obasjava moj sto, osećam se tako prijatno i zadovoljno, a sada je već pozna jesen i zaista ko bi u našoj zemlji u tom godišnjem dobu očekivao toplo vreme, vedro nebo, grožđe i cveće? Nakon doručka počinjem da radim, sviram, pevam i komponujem skoro do podneva. Posle toga biram različite istorijske spomenike koje ću tog dana posetiti. Nekad odem da vidim ostatke iz antičkih vremena, drugi put idem u galeriju Borgeze, crkvu Svetog Petra ili u Vatikan. Tako je svaki dan zaista za pamćenje i kako vreme prolazi svi ti objekti koje vidim sve više i čvršće se urezuju u moje pamćenje.“ 

Citirani odlomak iz Feliksovog pisma, pun vedrine i elana, upućen sestri Fani, rečito potvrđuje da su duži boravci u Italiji umnogome doprineli poboljšanju opšteg fizičkog i duhovnog blagostanja ovog inače bolešljivog umetnika. Osim toga, Italija je za njega očigledno bila zaista inspirativno mesto za stvaranje, pa tako počinje da piše svoju Četvrtu simfoniju u A-duru, koja je poznata pod naslovom Italijanska. "Biće to najveselija kompozicija koju sam ikad napisao." - rekao je Feliks svojoj sestri Fani. Da je zaista tako i bilo, potvrđuju prvi i poslednji stav simfonije.