Žene su kao stvaraoci u oblasti muzike uvek bile prisutne, ali nisu imale priliku da se dokažu u istoj meri kao njihove muške kolege. U prošlosti su to najčešće bile žene koje su pripadale plemstvu ili su rođene u muzičkoj porodici. Jedna od najpoznatijih pijanistkinja romantičarskog doba bila je Fani Mendelson, rođena sestra daleko poznatijeg Feliksa, umetnica koja je odrasla u izuzetno stimulativnom okruženju. Zahvaljujući razumevanju muža, ona je i nakon udaje uspevala da neguje svoju muzikalnost, iako nije bila u prilici da osvaja koncertne podijume širom Evrope, poput njenog brata ili drugih stvaralaca tog vremena.
Muzičko obrazovanje
Rođena je 14. novembra 1805. godine u Hamburgu u bogatoj jevrejskoj porodici Mendelson. Ona je uz rođenu braću i sestre, a bilo ih je troje – Feliks, Rebeka i Paul, dobila odlično opšte obrazovanje, a kako su roditelji prepoznali i muzički dar svoje dece, obezbedili su im i više nego kvalitetnu obuku u sviranju klavira i muzičkoj teoriji. Tako su Fani i Feliks klavir učili kod Ludviga Bergera, a muzičku teoriju i kompoziciju sa Karlom Fridrihom Celterom, Geteovim prijateljem i direktorom Berlinske pevačke akademije. Nekoliko meseci 1816. godine boravili su u Parizu gde pohađali nastavu klavira kod ugledne pijanistkinje Mari Bigo, koju su naročito cenili Betoven i Hajdn.
S obzirom da se u berlinskom domu Mendelsonovih okupljala evropska intelektualna elita, bez sumnje se može zaključiti da su se Fani i Feliks još od malih nogu kretali u privilegovanom umetničkim i naučnim krugovima, koji su zasigurno doprineli njihovom svekupunom obrazovanju.
Fani je dobila izuzetno muzičko obrazovanje učeći od tada najistaknutijih berlinskih pedagoga, ali svoj pijanistički i kompozitorski talenat je mogla da prikaže jedino u uskom krugu svoje porodice i njihovih prijatelja i poznanika. U čitulji napisanoj nakon njene prerane smrti, berlinski muzički kritičar Ludvig Relštab je zabeležio da je ona bila podjednako talentovana kao njen čuveni brat i da je dostigla nivo muzičkog obrazovanja kojim se može pohvaliti samo mali broj umetnika koji su svoj život posvetili muzici.
Muzičke večeri kao jedini vid promocije
Iako se Fani susrela sa mnogim ograničenjima u svom životu, njena želja za stvaranjem je ipak dobijala svoju realizaciju na koncertima koji su održavani u krugu porodice Mendelson i Hensel.
Njena dela su bila predstavljana odabranoj publici tokom muzičkih događaja koji su se svake druge nedelje održavali u kući Mendelsonovih. Ovi koncerti koji su nosili naziv Sonntagsmusiken ustanovljeni su početkom dvadesetih godina 19. veka i za te prilike je Abraham Mendelson angažovao muzičare koji su svake druge nedelje od 11 sati prepodne do dva sata popodne svirali u njihovom bogatom građanskom domu. Na tim koncertima nastupali su i Feliks i Fani i izvodili svoja dela, a kada se Feliks uputio na svoje prvo veliko putovanje u Englesku, što je povoljno uticalo na njegovu karijeru, nedeljni koncerti su obustavljeni.
U proleće 1831. godine Fani je obnovila tu porodičnu tradiciju, ali sada u okviru svog doma uz podršku muža Vilhelma Hensela. Ova čuvena muzička okupljanja su prema Relštabovom svedočenju bila pravi mali muzički festival, na kojem su izvođena dela kompozitora prošlosti i sadašnjosti, a užitak je bio zagarantovan nastupanjem ili samim prisustvom najboljih berlinskih muzičara i drugih koji su posećivali Berlin.
Fanin ugled među muzičarima
U periodu od 1839. do 1840. godine Fani je sa suprugom putovala po Italiji i to je bio jedan od najlepših perioda njenog života. Tada je konačno dobila priznanje za svoj kompozitorski rad izvan porodičnih krugova i bila je u prilici da upozna različite muzičare koji su imali visoko mišljenje o njenim delima. Relštabove reči koje govore o Faninom talentu i dobrom muzičkom obrazovanju potvrđuju i sledeće reči koje je u svoje memoare zapisao francuski kompozitor Šarl Guno:
„Gospođa Hensel je bila veoma obrazovan muzičar i svirala je klavir veoma dobro. Uprkos tome što je bila sitne građe, ona je bila žena odličnog intelekta i puna energije, koja se mogla primetiti u njenim vatrenim očima.“
Kompozitorski opus
Kako je njena kreativnost mogla biti ispoljena samo u uskim porodičnim krugovima, veliki deo njenog stvaralaštva obuhvata manje žanrove poput klavirskih komada i solo pesama, mada bilo je tu i kamernih ostvarenja, pa čak i većih vokalno-instrumentalnih dela. Koncerti koji su održavani u njenoj kući vremenom su prerasli u zapažene kulturne događaje, te su ih posećivali značajni ljudi poput braće Humbolt, Franca Lista, Klare Šuman, Hajnriha Hajnea i drugih. Fani je tada okupila orkestar i hor i priređivala kvalitetna izvođenja oratorijuma, operskih arija i dela kamerne muzike iz opusa Baha, Mocarta, Betovena, Vebera i Mendelsona. Tada se očigledno ukazala prilika i da ona komponuje složenije žanrove koji izuskuju veći broj izvođača. Prema Relštabovim rečima, ovi koncerti u kući Henselovih obogatili su muzički život Berlina i predstavljali su način na koji se Fani izborila sa stegama koje je morala da prihvati kao žena.
Štampanje Faninih dela
Bez obzira na to što je bila nadarena za muziku, Fanin otac Abraham ipak joj je davao do znanja da svoje misli usredsredi na buduću ulogu supruge i majke, te javni koncerti i objavljivanje njenih dela nisu dolazili u obzir. Međutim, ona je 1827. i 1830. godine ipak objavila pet pesama i duet uz klavirsku pratnju pod Feliksovim imenom. Sistematsko objavljivanje njenih kompozicija počelo je tek u poslednjoj godini njenog kratkog života. U tome joj je pomogao porodični prijatelj Robert fon Kojdal, te su 1846. godine štampane njene kompozicije za klavir i za hor pod brojevima opusa od jedan do sedam. Još nekoliko Faninih dela na zahtev njenog supruga Vilhelma Hensela posthumno je objavio njen brat Feliks 1850. godine. Štampanje kompletnog opusa ove umetnice desilo se tek osamdesetih godina 20. veka, a zahvaljujući radoznalosti i istraživačkom duhu savremenih umetnika i muzikologa danas možemo da uživamo u Faninim ostvarenjima.
No comments:
Post a Comment