Franc Šubert - druga priča

Prvo javno izvođenje jednog instrumentalnog dela Franca Šuberta desilo se 26. februara 1818. godine. Tada je u gostionici Zum Römischen Kaiser (Kod rimskog cara) izvedena njegova "Uvertira u italijanskom stilu". Gostionica je imala sobu koja je tada bila namenjena za koncerte i druge događaje. Prvo i jedino veče posvećeno izvođenju isključivo Šubertovih kompozicija upriličeno je tek u godini njegove smrti. Koncert je održan 26. marta 1828. godine u dvorani Musikverein unter den Tuchlauben. O uspehu tog koncerta, koji je inače održan tačno godinu dana nakon Betovenove smrti, pisao je Eduard fon Bauernfeld: 

„Dvorana je bila popunjena, svako pojedino delo je bilo nagrađeno velikim aplauzom, a kompozitor je više puta pozivan da se pokloni na sceni. Koncert je doneo zaradu od gotovo 800 guldena, što je bila zaista velika suma u to vreme! Šubert je bio veoma radostan.“  

Između ta dva datuma, kompozitorovi prijatelji su organizovali muzičke večeri, poznate Šubertijade, uglavnom posvećene izvođenju njegovih pesama, ali i klavirskih komada plesnog karaktera. Šubertovo prvo instrumentalno delo, Originalne igre za klavir op. 9 odnosno 36 valcera u dva toma, objavljeno 1821. godine, pripadalo je upravo navedenom žanru popularne klavirske muzike. Usledilo je potom štampanje nekoliko zbirki klavirske muzike zasnovane na popularnim plesovima tog vremena. O tome da je ta muzika predstavlja zapravo suštinski deo muzičkih večeri i druženja na Šubertijadama potvrđuje jedan kratak opis iz dnevnika Eduarda Bauernfelda, koji je 16. januara 1826. godine napisao sledeće: 

„Prekjuče: bal sa kobasicama u Šoberovoj kući. Šubert je morao da svira valcere.“

Ljubitelji muzike su već 1825. godine mogli u umetničkim prodavnicama da kupe litografske portrete kompozitora, što potvrđuje da je Šubert bio popularan još tokom života. Među njegovim prijateljima bilo je slikara, te su nastali brojni portreti ovog umetnika. On je poput Betovena bio jedan od prvih umetnika koji je mogao da zaradi za život od svoje umetnosti. Ono što je fascinantno jeste da je još kao mladić komponovao prava remek-dela - solo pesme "Grečen za vretenom" i "Vilinski kralj".  

Grečen za vretenom - rođenje nemačkog lida 

„Grečen za vretenom“, prva od oko sedamdeset pesama koje je Šubert napisao na Geteove stihove, komponovana je 19. oktobra 1814. godine, svega nekoliko meseci pre umetnikovog osamnaestog rođendana. Taj datum simbolizuje rođenje savremenog nemačkog lida. Ono što je nekad bilo samo tonsko oblikovanje poetskog materijala, sada se pojavilo kao muzičko slikanje duše u formi vokalne minijature, u kojoj su glas i klavir spojeni u idealnom skladu. U vreme nastanka ove dramski upečatljive pesme Šubert je bio samo mladić koji je tek završio učiteljsku školu i verovatno nerado odlazio u očevu školu da radi kao pomoćnik. Do tog trenutka on je već pisao pesme, ali ovoga puta je komponovao nešto što ljubitelje umetničke muzike i danas ostavlja bez daha. Geteova priča o mladiću koji je prodao dušu đavolu kako bi mogao da uživa u lagodnom životu uz Grečen ostavila je snažan utisak na mladog Šuberta. On je odlučio da napiše muziku za intimnu scenu u kojoj Grečen sedi za vretenom i bezuspešno pokušava da savlada snažne emocije. 

Sopran Meri Garden kao Margareta u Gunoovom Faustu

"Nikada više neću pronaći mir, moje srce je namučeno." - ovim sumornim rečima počinje pesma koju peva Grečen. Mladi kompozitor je očigledno bio pod snažnim utiskom kada je komponovao ovo remek-delo. Zanimljivo je kako je Šubert iskreno i upečatljivo muzikom izrazio ljubavna osećanja jedne nesrećno zaljubljene devojke, kao da ih je i sam proživeo. Ono što unosi dramsku napetost u pesmu jeste figura koja se javlja u deonici klavira kao zvučna predstava okretanja vretena. To je ujedno i muzički izraz devojčinog nemira. U srednjem delu pesme, kada Grečen opisuje momka u kojeg se zaljubila, stiže se preko postupnog krešenda i dizanja melodijske linije do prvog vrhunca. Muzika tada nakratko zastaje na reči 'njegov poljubac'. Ponovo se nakon kratkog muka uspostavlja prepoznatljivo muzičko slikanje okretanja vretena. Grečen peva početne stihove, ali sada više ne može da obuzda osećanja i brže stiže do finalnog vrhunca, shvatajući da od njihove ljubavne priče neće biti ništa. 

Vilinski kralj - prvi uspesi van uskih krugova

Još jedno vokalno remek-delo je nastalo u Šubertovim mladim godinama. Bilo je to u kasnu jesen 1815. godine kada je kompozitor napisao „Vilinskog kralja“, još jednu dramski napetu pesmu prema Geteovim stihovima. Prvo privatno izvođenje desilo u domu Ignaca Zonlajtnera. Tada je tenora Augusta Ritera fon Gimniha, inače arhiviste Državnog trezora i člana Društva prijatelja muzike, na klaviru pratila Ana Frelih. Ova balada je uskoro potom počela da se izvodi javno, a naročito se u tome istakao Johan Mihael Fogl, član Bečke dvorske opere, kompozitorov bliski prijatelj. Bila je to kompozicija koja je proslavila kompozitiorovo ime van uskih krugovima prijatelja i poštovalaca njegove muzike. Šubertovi prijatelji prikupili su novac za izdavanje ove pesme, pa se prvo izdanje pojavilo početkom aprila 1821. godine. Ubrzo je i rasprodato. Bilo je to prvo samostalno izdanje jednog Šubertovog dela, pa je zbog toga kompozicija označena kao opus 1, jer je nekoliko ranijih pesama štampano pre toga u almanasima ili magazinima. Tako je, na primer, pesma “Am Erlafsee” zapravo Šubertova prva objavljena vokalna minijatura. Štampana je u almanahu odnosno u novinskom mediju namenjenom srednjoj klasi, koja je na taj način dobijala informacije iz sveta pozorišta, mode, književnosti i muzike. Na sličan način je 1820. godine objavljena još jedna čuvena Šubertova pesma - "Pastrmka" - komponovana tri godine ranije i to u Bečkom magazinu za umetnost, književnost, pozorište i modu. 

Moric fon Švind: Vilinski kralj

Geteova pesma donosi priču o dečaku koji se na konju vraćao kući u naručju svog oca. Kada mu se iznenada obratio vilinski kralj, moćno i jezivo natprirodno biće, dečak se uplašio i obratio ocu za pomoć. Dečakov otac, međutim, ne vidi i ne čuje to stvorenje i govori mu da se to samo njegova mašta poigrava sa njime. Dečaka sve više plaši ono što mu priča vilinski kralj, ali otac mu i dalje govori da su stvari koje on misli da čuje samo pojave i zvuci iz prirode u mračnoj i olujnoj noći. Kada vilinski kralj na kraju uhvati dečaka, otac počinje brže da jaše, ali nakon što je konačno stigao kući, njegov sin je mrtav. Šubert spretno naglašava radnju opisanu u pesmi pažljivo izrađujući muziku koja slušaoca direktno dovodi na mesto zbivanja. On naglašava sav užas pretećeg prizora pomoću nekoliko poteza. Iako je pesma namenjena jednom pevaču, Šubert daje svakoj od četiri ličnosti u priči – pripovedaču, ocu, dečaku i vilinskom kralju – karakterističan način pevanja. Svaki put kada dečak progovori, njegov sve jači strah je izražen porastom dinamike, dok je očev glas ne samo niži u vokalnom smislu nego i stabilan. Nasuprot tome, glas vilinskog kralja je u početku slatkorečiv, ali nakon što izgubi strpljenje, dobija ljutiti i preteći prizvuk. Pored pevača koji mora da napravi razliku između ovih ličnosti u pesmi, pijanista svojom deonicom takođe doprinosi stvaranju raspoloženja. Šubert daje u deonici desne ruke neprekidni niz akorada u stakato artikulaciji koji sugerišu topot konja i donose osećanje užurbanosti samom toku pripovedanja. U partiji leve ruke ponavlja se u tihoj dinamici jedna figura, gotovo pretećeg prizvuka. Pijanista prestaje da svira kada se konačno otkrije nesrećna sudbina sina. 

Dve pesme o kojima je bilo reči u ovom tekstu potvrđuju misao da se solo pesme veoma često mogu zbog siline emocija porediti sa operskim arijama. Utoliko ih je teže izvesti zato što pripadaju jednom u osnovi kamernom koncertnom žanru, koji ipak i pored dramske napetosti zahteva izvesnu uzdržanost izraza. U narednoj priči biće reči o već spomenutim Šubertijadama, muzičkim večerima tokom kojih je isključivo izvođena kompozitorova muzika. To će ujedno biti i priča o umetnikovim prijateljima, bez kojih se svakako ne može zamisliti uspeh koji je postigao još za života.