Zvuci poštanske horne u Mocartovoj serenadi

Tokom svoje karijere Mocart je više puta dobijao porudžbine da piše muziku prigodnog karaktera, pogodnu za zabavljanje slušalaca na nekim društvenim događajima. Jedna od takvih kompozicija je i „Serenada u D-duru K 320“, poznata i pod nazivom – posthorn. Serenada je završena 3. avgusta 1779. godine u Salcburgu i čini se da je bila namenjena za izvođenje na svečanosti povodom kraja akademske godine na tamošnjem univerzitetu. Događaj je podrazumevo da studenti nastupe pred princom nadbiskupom u njegovoj letnjoj rezidenciji u zamku Mirabel, vraćajući se, uz pratnju marša, u zgradu univerziteta kako bi ponovili nastup pred profesorima. Zbog toga je bilo sasvim adekvatno da se u ansamblu nađe instrument nalik na hornu, upravo corno postale/posthorn, koji bi svojim zvukom obeležio odlazak studenata sa univerziteta.

 

Radi se o limenom duvačkom instrumentu bez ventila, koji je još od srednjovekovnog doba služio da se najavi dolazak ili odlazak poštanskih kočija. Bio je u upotrebi i u Mocartovo vreme i njegov zvuk je sasvim sigurno kompozitor slušao svaki put kada bi očekivao odgovor na svoja pisma, koja je pisao roditeljima, sestri ili rođakama. Zapravo, poštanske kočije su bile u upotrebi sve dok se nije pojavila železnica. Maler je u svojoj „Trećoj simfoniji“ predvideo solo nastup na ovakvom instrumentu van scene.

 

Postojanje ovakvog instrumenta zabeleženo je i u slikarstvu. Na platnu engleskog umetnika Semjuela Henrija Olkena, nastalom početkom 19. veka, vidi se svirač na poštanskoj horni koji je zadužen da najavi dolazak poštanske kočije. 

 

The Chester to London Mail Coach

 

Mocartova „Serenada“ napisana je za dve oboe, dva fagota, dve horne, dve trube i timpane, dve flaute, flautino, poštansku hornu i gudače. U trećem i četvrtom stavu nalaze se istaknuta sola za flaute, oboe i fagote. U šestom stavu serenade, koji se sastoji iz dva menueta, najpre se čuje solo nastup flautina uz pratnju gudača, a potom i solistički tretman poštanske horne, zbog kojeg je kompozicija i dobila svoje ime. 

Predlažem da poslušate Mocartovu „Serenadu“ u izvođenju ansambla Concentus Musicus Wien, kojim rukovodi Nikolaus Arnonkur.