Božić u umetničkoj muzici I

Svaki praznik je lepši kada se proslavi uz umetnost, naročito muziku. U tom smislu posebno se radujemo Božiću, koji je inspirisao mnoge kompozitor da mu posvete svoja dela. U ovom tekstu otkriću vam prave male bisere duhovne muzike, ne toliko poznate kao što su Bahov “Božićni oratorijum” ili Hendlov “Mesija”. I sama sam ih otkrila pre koju godinu kada sam pripremala posebnu emisiju za Božić. Naišla sam na svetska premijerna izvođenja božićnih kantata iz Asizija, italijanskog grada u kojem postoji manastir, poznat po bogatoj muzičkoj tradiciji. Osim toga, predstaviću vam još jednu zanimljivu praksu, koja takođe vuče korene iz italijanskog baroka, a vezuje se za instrumentalnu muziku. 

Neko od vas je možda čuo za Nikolu Porporu. Najverovatnije pevači. Međutim, imena kompozitora poput Lazarija ili Melanija sasvim sigurno su vam nepoznata, osim ako niste stručnjak za staru muziku. Danas je svakako lakše stići do snimaka muzike koja se ne ubraja u svima dobro poznate hitove. Lepo je kada određeni repertoar možete s vremena na vreme da osvežite novim otkrićima. Na kompakt disku “Assisi Christmas Cantatas”, koji je objavljen još 2008. godine, nalaze se duhovna dela koja su otkrivena u bogatoj muzičkoj arhivi manastira u gradu Asizi. Kada sam otkrila to zvučno izdanje, odlučila sam odmah da uradim jednu emisiju posvećenu upravo tim delima. Ona plene jednostavnošću i melodičnošću, namenjene su intimnom kamernom muziciranju.

Na linku ispod možete čuti ariju Dolcissimo purissimo iz božićne kantate italijanskog kompozitora Ferdinanda Antonija Lazarija, koji je živeo i stvarao u prvoj polovini 18. veka. Peva sopran Rut Zisak, a ansamblom L’Arte Del Mondo diriguje Verner Erhart. 

Čuveni italijanski kompozitor i vokalni pedagog Nikola Porpora, poznat u svetu barokne opere, pisao je i duhovnu muziku. Uticaj njegovog angažmana na operskim scenama prepoznaje u ariji Stelle lucide, koja je ispunjena koloraturama, poput kakve operske arije.

Uz ove lepe vokalne kompozicije, na jednom božićnom koncertu mogu se sasvim lepo uklopiti i instrumentalna dela, koja ću vam predstaviti u nastavku teksta. 

 

Na prelazu u 18. vek pojavila se posebna muzička tradicija, vezana za praksu komponovanja božićnih koncerata u Italiji. Podrazumevala je pisanje instrumentalnih dela sa nežnim, melodičnim temama i evociranjem pastoralnih raspoloženja. Cilj je bio dočarati scene koje se vezuju za Hristovo rođenje. Zamislite samo taj prizor sa životinjama i pastirima koji se okupljaju oko štale u kojoj je Isus položen u jasle. Zbog toga se u repertoaru božićne muzike često sreću dela sa pastoralnim karakterom. Flauta, oboa i harfa su instrumenti koji nepogrešivo dočaravaju tu atmosferu, a sve to vodi poreklo iz tradicije barokne muzike. Kad god je bilo potrebno dočarati tu atmosferu, kompozitori bi uz gudače i kontinuo, kao neizostavne članove jednog baroknog ansambla, dodali drvene duvačke instrumente koji su tada bili u upotrebi. 

 

 

Arkanđelo Koreli

 

Najpoznatiji od svih božićnih koncerata nalazi se u opusu Arkanđela Korelija, koji je bio kapelmajstor u službi bogatog rimskog kardinala Pjetra Otobonija, poznatog pokrovitelja umetnosti. Korelijev koncert verovatno je napisan negde oko 1690. godine i postao je neka vrsta paradigme za sve naredne kompozicije tog tipa, pisane za praznik Božića. Koreli je inače bio majstor končerta grosa, žanra barokne instrumentalne muzike, u kojem jedan ili više solista nastupa u dijalogu sa orkestrom. Nijedan koncert uoči Božića ne može da prođe bez Korelijevog Končerta grosa u g-mollu. U naslovu kompozicije stoji – Fatto per la notte di Natale. U pitanju je porudžbina kardinala Pjetra Otobonija.

Božićni koncert možemo pronaći u opusu još jednog italijanskog kompozitora Đuzepa Torelija. Concerto à quattro in forma di Pastorale, per il Santo Natale – tako je svoju trostavačnu kompoziciju opisao kompozitor. 

Italijanski barokni kompozitor Frančesko Manfredini, Torelijev učenik violine iz Bolonje, napisao je končerto groso nazvavši ga ovako – Concerto pastorale per il Santissimo Natale.