Kada kažemo oratorijum, a mislimo na Božić, tada prvo
pomislimo na Bahov Božićni oratorijum. Radi se o zaista kompleksnom
delu čije integralno izvođenje traje gotovo tri sata. Oratorijum se
zapravo sastoji od šest kantata, koje se izvode na dan određenih
praznika, pre i posle Božića. Zanimljivo je to što je Bah za potrebe
ovog dela “reciklirao” svoju muziku iz ranijih kantata. Tada, u barokno
doba, to je bila sasvim uobičajena pojava.
Iz
Bahovog Božićnog oratorijuma izdvajam stav posebno svečanog i
radosnog karaktera – Jauchzet, frohlocket, auf preiset die Tage. U
barokno vreme kompozitori su često izdvajali takozvane obligatne
instrumente u solističkim arijama, pa bi kompozicija dobijala posebnu
atmosferu. Instrumente bi birali u skladu sa značenjem teksta. Ovde je
Bah osim gudača i kontinua dodao dve flaute i dve oboe, ali i 3 trube i
timpane. Jasno je da je time želeo da postigne svečani ton uvodnog
stava prve kantate oratorijuma. Odabrao je i takt 3/8, koji svakako
sugeriše plesni ritam, što dodatno unosi osećanje radosti! Bah je za
potrebe ovog horskog stava “reciklirao” uvodnu numeru iz svetovne
kantate Tönet, ihr Pauken! Erschallet, Trompeten!
Bah
je, naravno, bio uzor mnogim kompozitorima i to ne samo na području
duhovne muzike. Preludijum za orgulje i gudače, na početku Sen-Sansovog Božićnog oratorijuma, nosi sledeći opis – dans le style de Seb. Bach.
Upravo bih iz tog dela danas izdvojila dve numere. Delo
ima deset stavova i pisano je za soliste, hor, orgulje, gudače i harfu.
Premijerno je izvedeno 24. decembra 1858. godine u Parizu. Sen-Sans je
tada imao 24 godine i radio je kao orguljaš u crkvi La Madeleine, gde se
zadržao do 1877. godine. Iako se pod oratorijumom podrazumeva
grandiozno ostvarenje, namenjeno za veći izvođački aparat, Sen-Sansov Božićni oratorijum ima manji obim i više lirski karakter jedne kamerne
kantate. Iz partiture tog dela posebno bih izdvojila duet za sopran i
bas, uz harfu i orgulje, Benedictus qui venit, kao i trio za sopran,
tenor i bas sa harfom Tecum principium.
Benedictus qui venit
Tecum principium
Za
kraj još jedan lep predlog iz literature romantičarske duhovne muzike!
Da li vam je poznat stav L'Adieu des bergers à la sainte famille iz
oratorijuma L'enfance du Christ Hektora Berlioza? Delo je premijerno
izvedeno 10. decembra 1854. godine u Parizu. Kompozitor je bio u ulozi
dirigenta. Pastoralnom karakteru muzike doprinosi zvuk dve oboe, koje se
čuju odmah na početku kompozicije.
Još
jedna numera, ovoga puta čisto instrumentalna, ulepšava partituru
Berliozovog dela. Pisana je za dve flaute i harfu, a nazvana je Trio des
Ismaëlites. Nalazi se u trećem delu oratorijuma.
No comments:
Post a Comment