Čarobna frula - Mocartova poslednja opera

Nedugo pre smrti, Mocart je komponovao Čarobnu frulu za pozorišnu trupu Theater auf den Wieden, kojom je rukovodio Emanuel Šikaneder, kompozitorov prijatelj iz masonske lože kojoj su obojica pripadali i čiji ideali provejavaju kroz libreto opere. Delo je premijerno izvedeno 30. septembra 1791. godine, dva meseca pre kompozitorove smrti. Čarobna frula je po žanru zingšpil, te osim pevanih delova sadrži i govorene dijaloge. U ovom tekstu predstaviću pevače koji su tumačili glavne uloge na premijeri, ali pre toga nekoliko reči o samom delu.

Radnja dela - ukratko

 

Angažovan od Kraljice noći da spase njenu ćerku Paminu od prvosveštenika Sarastra, princ Tamino odlazi u potragu za devojkom u koju se zaljubio odmah nakon što je video njenu sliku. Nakon susreta sa Sarastrom, Tamino počinje da se divi idealima njegovog kraljevstva, prolazi nekoliko iskušenja u vidu inicijacije, te se zajedno s Paminom pridružuje Sarastrovoj zajednici. Kraljica i njeni saveznici bivaju poraženi. U delu postoji upadljiva simbolika broja tri: početni tonalitet Es-dura koji ima tri snizilice, tri akorda kojim počinje uvertira, Kraljicu prate tri dame, Papagena i Tamina prate tri dečaka, a tu su i tri sveštenika i tri roba. 

 

Čarobna moć muzike

Čarls Rozen je zapisao da partitura Mocartove Čarobne frule ima veoma raznovrsne orkestarske boje, a da je ta raskoš ujedno i ekonomična, zato što se svaki efekat vezuje za određenu pojavu u libretu, pa tako imamo Papagenova zvona, Taminovu melodiju na čarobnoj fruli, kolorature Kraljice noći, Sarastrove trombone ili oproštajnu scenu u prvom činu pisanu za klarinet i gudače u picikatu. Nepretenciozne melodije folklornog karaktera Mocart je namenio Papagenu i Papageni. Arije Kraljice noći pisane su u stilu italijanske opere, sa mnoštvom emotivnih previranja i tehničkih zahteva. Za Tamina i Paminu Mocart piše nežnu muziku, sa zanimljivim harmonskim jezikom, pa čak i hromatskim kretanjima u melodici. To znači da je Mocart muzikom diferencirao različite karaktere, dajući joj i magična svojstva. Naime, koristi čarobnu moć muzike u scenama kada Tamino i Papageno sviraju u svoje instrumente, pokušavajući da se izvuku iz nevolje. 

***

Mnogi pevači koji su nastupali na premijeri opere imali su višestruka zaduženja. Sam Emanuel Šikaneder bio je autor libreta, glumac, pevač i impresario, a pevao je ulogu Papagena. Benedikt Šak tumačio je rolu Tamina. Bio je odličan tenor koji je ujedno bio plodan kompozitor zingšpila. Njegova supruga Elizabet Šak, rođena Vajnhold, pevala je ulogu Treće dame. Šak je, inače, mnoge zingšpile napisao u saradnji s basom, glumcem i kompozitorom Francom Ksaverom Gerlom, pevačem koji je prvi tumačio ulogu Sarastra. Njegova supruga Barbara Gerl, rođena Rajzinger, pevala je ulogu Papagene. Monostatosa je tumačio tenor Johan Jozef Nojzojl, koji je bio glumac i impresario. Briljantne kolorature u arijama Kraljice noći savršeno je izvela Jozefa Veber, rođena sestra Mocartove supruge Konstance. Ulogu Pamine pevala je sedamnaestogodišnja Ana Gotlib, koja je kao dvanaestogodišnje dete tumačila Barbarinu u Figarovoj ženidbi. 

***

 

Marija Ana Jozefa Franciska Gotlib rođena je 1774. godine u Beču. Njeni roditelji, otac Johan Kristof i majka Marija Ana, bili su glumci u nemačkoj trupi Nacionalnog pozorišta. Njihove četiri ćerke odrasle su igrajući u pozorišnim predstavama kao deca. Ana je debitovala na sceni Burgteatra kao petogodišnje dete, a prva uloga u operi bila je Barbarina u Mocartovoj Figarovoj ženidbi. Potom dobija angažman u operi Oberon Paula Vranickog, gde je Jozefa Hofer, sestra Mocartove žene, tumačila glavnu ulogu. Kada je 1789. Šikaneder organizovao svoju trupu u predgrađu Beča, Ana je bila angažovana kao sopran u zingšpilima. Vrhunac njene karijere bio je kada joj je Mocart poverio ulogu Pamine, koja se i danas smatra jednom od najvažnijih rola za lirske soprane. Godine 1792. postaje članica Pozorišta u Leopoldštatu, gde je bila angažovana kao glumica i pevačica. Nakon završetka karijere, ne dobivši penziju, živela je u siromaštvu. Prisustvovala je otkrivanju spomenika Mocartu u Salcburgu, kao i svečanostima koje su organizovane povodom stogodišnjice kompozitorovog rođenja. Tada je bila poslednja živa pevačica u Beču koja je poznavala Mocarta. Umrla je u 82. godini, a sahranjena je u Beču. 

Jozefa Veber rođena je 1758. godine u Nemačkoj, u gradu Cel im Vizental. Imala je tri sestre – Konstancu, Alojziju i Sofiju. Sve su bile obrazovane muzičarke. Sin očevog polubrata bio je čuveni kompozitor Karl Marija fon Veber. Jozefa je odrasla uglavnom u Manhajmu, a potom se porodica selila u Minhen i Beč, prateći opersku karijeru najstarije ćerke Alojzije. Uskoro i Jozefa počinje da razvija svoju karijeru, pa postaje primadona u trupi pri Theater auf der Wieden, koju će kasnije voditi Emanuel Šikaneder. Udavala se dva puta i to za muzičare. Prvi suprug bio je Franc de Paula Hofer, violinista na carskom dvoru, a drugi je bio pevač Sebastijan Mejer, koji je prvi na sceni tumačio ulogu Pizara u Betovenovoj operi Fidelio. Jozefa se povukla s operske scene 1805. godine. Sudeći po izveštajima savremenika, suvereno je vladala visokim registrom, ali joj je glas bio veoma oštar i nedostajala joj je scenska pojavnost. Ona je prva otpevala zahtevnu ulogu Kraljice noći.

Benedikt Emanuel Šak rođen je 1758. godine u Miroticama u Češkoj, tada sastavnom delu Habzburške monarhije. Bio je pevač i kompozitor, Mocartov blizak prijatelj i prvi Tamino u muzičkoj istoriji. Karijeru je počeo kao član dečačkog hora u praškoj katedrali. Odlazi 1775. godine u Beč da studira medicinu, filozofiju i pevanje. Radio je neko vreme kao kapelmajstor u službi princa Hajnriha fon Šenaiha-Karolata u Šleskoj. Godine 1786. pridružio se putujućoj pozorišnoj trupi Emanuela Šikanedera, gde je bio angažovan kao tenor i kompozitor zingšpila. Skrasili su se 1789. godine u predgrađu Beča. Upravo u to vreme Šak upoznaje Mocarta, a već naredne godine dolazi do zanimljive saradnje između članova ove trupe, te nastaje zingšpil Der Stein der Weiser za koji je Mocart napisao duet Nun liebes Weibchen. 

U jednom pismu koje je Leopold Mocart 1786. godine uputio svojoj ćerki, saznaje se nešto o Šakovim pevačkim kvalitetima: „Juče je stigao novi tenor kojeg je angažovao Šikaneder. Odlično peva i ima lep glas, lak i fleksibilan. Zbog toga će biti igrana još jedna opera, La Frascatana, kako bi ga javnost mogla čuti sledeće srede. Ovaj čovek zaista veoma lepo peva.“ 

Šak je držao pozicije i u Gracu i Minhenu, a povukao se s operske scene 1813. godine. Umro je u Minhenu 1826.

Johan Jozef Nojzojl, glumac, pevač i upravnik pozorišta, na premijeri Čarobne frule je pevao ulogu Monostatosa, Sarastrovog zlog pomoćnika, koji se naposletku pridružio Kraljici noći. Rođen je četrdesetih godina 18. veka, nije poznato tačno kada, a tokom karijere igrao je u nemačkim i austrijskim pozorištima. Njegova žena Marija Rozalija bila je takođe glumica. Umro je u Beču 1821. godine.

 

Franc Ksaver Gerl je rođen 1764. godine. Na premijeri opere pevao je ulogu Sarastra. Kao dete je pevao u horu u Salcburgu, a moguće je da je tada bio učenik Leopolda Mocarta. Logiku i fiziku je studirao na Univerzitetu u Salcburgu, a pevačku karijeru počeo je 1785. godine. Imao je očigledno veoma dobar donji registar, jer su niski tonovi u Sarastrovim arijama uvek bili i ostali problematični za basove. On je izveo i ulogu Osmina u Mocartovoj operi Otmica iz saraja. Kada se pridružio Šikanederovoj trupi, učestvovao je u zajedničkom komponovanju zingšpila, što je ubrzavalo process pisanja dela i, samim tim, postavljanja novih naslova na scenu. Gerl je kasnije delovao u Brnu i Manhajmu, gde je umro 1827. godine.

 

Emanuel Šikaneder rođen je 1751. godine u bavarskom gradu Štraubingu. Pohađao je jezuitsku školu u Regenzburgu, a u lokalnoj crkvi je pevao u horu. U ranim dvadesetim počeo je da nastupa u jednoj pozorišnoj trupi, koja je izvodila opere, farse i zingšpile. Već tada radi kao libretista, kompozitor i pevač. U jesen 1780. godine pozorišna trupa u kojoj je radio duže vreme je boravila u Salcburgu, gde je Šikaneder upoznao porodicu Mocart. Često je boravio kod Mocartovih i igrao njihovu omiljenu igru Bölzlschiessen, bacanje strelica iz vazdušnog pištolja na obojenu metu. Mocartovi su u to vreme živeli u kući koja je ranije bila škola plesa, pa su u prostoriji nekada namenjenoj časovima plesa održavani koncerti, plesne večeri i igranje omiljene igre Bölzlschiessen. Danas se u toj kući nalazi muzej posvećen porodici Mocart.

 

 

Emanuelov brat Urban pevao je ulogu Prvog sveštenika, a Urbanova ćerka Ana Šikaneder Prvog dečaka na premijeri "Čarobne frule".

***

I na kraju jedna zanimljivost!

Johan Baptist Heneberg, Benedikt Šak, Franc Ksaver Gerl, Emanuel Šikaneder i Volfgang Amadeus Mocart zajednički su napisali dvočini zingšpil Der Stein der Weisen, oder die Zauberinsel. Šikaneder je uz to napisao i libretto. Delo je premijerno izvedeno 11. septembra 1790. godine, a svi navedeni kompozitori su godinu dana kasnije učestvovali u stvaranju Čarobne frule – Mocart kao kompozitor, Šikaneder kao libretista i pevač, Šak u ulozi Tamina, Gerl kao Sarastro, a Heneberg je dirigovao.