Crtice iz autobigrafije Zubina Mehte - o slušanju muzike

U ovom kratkom tekstu podelila bih deo iz autobiografije Zubina Mehte Partitura mog života, u kojem maestro priča o tome kako je odrastao uz oca Mehlija Mehtu, okružen božanstvenom muzikom. Koliko je okruženje u kojem se neko kreće važno za formiranje ličnosti, svedoče ove reči Zubina Mehte, koji se naročito seća slušanja muzike sa gramofonskih ploča: 

„Mehli Mehta je bio veoma odlučan u želji da ostvari svoj san i počne da svira violinu. Nabavio je instrument i počeo da uči. Učio je bez ikakvih uputstava, bez ikakvog učitelja; jednostavno, violinu je naučio da svira sam...Dakle, odrastao sam u takvom okruženju. Uz dela koja je moj otac uvežbavao u dnevnoj sobi, uz partiture koje su ležale svuda naokolo i koje sam rado promatrao, dok još nisam znao ni da čitam. Ali, najvažnije od svega bilo je što je otac posedovao nešto čarobno: gramofon pomoću koga smo mogli da slušamo božanstvenu muziku...Moj otac je posedovao za tadašnje uslove poprilično veliku kolekciju ploča...Tako sam od malena slušao simfonije, upoznao sam Betovena i Bramsa i čuo ponešto od Malera...Otac je 1935. godine osnovao Bombajski simfonijski orkestar, a kasnije i Bombajski gudački kvartet, koji je probe imao u našoj kući. Ja sam doslovce bio okružen i obavijen muzikom; ona je bila moje svakodnevno zadovoljstvo...U rajski vrt muzike ušao sam kao vrlo mlad čovek i do dana današnjeg me iz njega niko nije mogao isterati.“

 

Mehli Mehta