U ovom kratkom tekstu podelila bih deo iz autobiografije Zubina Mehte Partitura mog života, u kojem maestro priča o tome kako je odrastao uz oca Mehlija Mehtu, okružen božanstvenom muzikom. Koliko je okruženje u kojem se neko kreće važno za formiranje ličnosti, svedoče ove reči Zubina Mehte, koji se naročito seća slušanja muzike sa gramofonskih ploča:
„Mehli
Mehta je bio veoma odlučan u želji da ostvari svoj san i počne da svira
violinu. Nabavio je instrument i počeo da uči. Učio je bez ikakvih
uputstava, bez ikakvog učitelja; jednostavno, violinu je naučio da svira
sam...Dakle, odrastao sam u takvom okruženju. Uz dela koja je moj otac
uvežbavao u dnevnoj sobi, uz partiture koje su ležale svuda naokolo i
koje sam rado promatrao, dok još nisam znao ni da čitam. Ali, najvažnije
od svega bilo je što je otac posedovao nešto čarobno: gramofon pomoću
koga smo mogli da slušamo božanstvenu muziku...Moj otac je posedovao za
tadašnje uslove poprilično veliku kolekciju ploča...Tako sam od malena
slušao simfonije, upoznao sam Betovena i Bramsa i čuo ponešto od
Malera...Otac je 1935. godine osnovao Bombajski simfonijski orkestar, a
kasnije i Bombajski gudački kvartet, koji je probe imao u našoj kući. Ja
sam doslovce bio okružen i obavijen muzikom; ona je bila moje
svakodnevno zadovoljstvo...U rajski vrt muzike ušao sam kao vrlo mlad
čovek i do dana današnjeg me iz njega niko nije mogao isterati.“
 |
| Mehli Mehta |
No comments:
Post a Comment