Proleće u klasičnoj muzici - Štraus, Respigi, Zinding, Delijus

Pred vama je još nekoliko predloga dela sa temom proleća. Počnimo ovoga puta s neodoljivim zvucima valcera! Jedna od najpopularnijih kompozicija za koloraturni sopran svakako je valcer Johana Štrausa mlađeg Glasovi proleća iz 1882. godine. Prvobitno je bio zamišljen kao orkestarski valcer, uz dodatak sopranske deonice, a posvećen je pijanisti i kompozitoru Alfredu Grinfeldu. Kasnije se pojavio i u obradi za klavir. Kod nas se javlja i uz pratnju tamburaškog orkestra i baš lepo zvuči i u tom aranžmanu. Delo je premijerno izvela čuvena nemačka pevačica Berta Švarc, poznatija pod umetničkim imenom Bjanka Bjanki, koja je imala veoma uspešnu karijeru kao članica Bečke dvorske opere. Stihove za vokalnu verziju valcera napisao je Franc Fridrih Rihard Žene, austrijski dramski pisac koji je napisao libreto za čuvenu operetu Slepi miš.

U prvih nekoliko stihova sumirano je sve ono što vezujemo za proleće: tu su lasta koja se vine u plavo nebo, povetarac koji blago ćarlija i “ljubi” polja i livade, kao i sunce koje nas greje; sve to čini da se tuga umanji i da se nadamo boljem i lepšem. Kao što se i očekuje od Štrausovog valcera, i ovaj ima nekoliko odseka, svaki sa svojom upečatljivom melodijom. Evo tih prvih stihova na nemačkom:

 

Die Lerche in blaue Höh entschwebt,

der Tauwind weht so lau;

sein wonniger milder Hauch belebt

und küßt das Feld, die Au.

Der Frühling in holder Pracht erwacht,

ah alle Pein zu End mag sein,

alles Leid, entflohn ist es weit!

Schmerz wird milder, frohe Bilder,

Glaub an Glück kehrt zuruck;

Sonnenschein, ah dringt nun ein,

ah, alles lacht, ach, ach, erwacht!

***

U grupu kompozitora koji su imali izuzetno naglašenu sposobnost maštovite upotrebe simfonijskog orkestra spada italijanski neoklasični kompozitor Otorino Respigi, koji je za sobom ostavio veoma upečatljivu kompoziciju pod nazivom Proleće. U pitanju je simfonijska poema iz ciklusa Tri Botičelijeve slike. Triptih je nastao 1927. godine kao rezultat porudžbine Fondacije Elizabet Sprag Kulidž, jedne od najvažnijih pokroviteljki muzičara u 20. veku. Respigi je napisao ove simfonijske poeme nakon što je video tri slike italijanskog renesansnog umetnika Alesandra Botičelija u firentinskoj Galeriji Ufici. Prva simfonijska poema odnosi se na sliku Proleće i prikazuje nam Respigijev talenat za korišćenje orkestarskih boja u punom sjaju.

***

Klavirski komad norveškog kompozitora Kristijana Zindinga Frühlingsrauschen komponovan je 1896. godine i jedno je od najpoznatijih dela ovog kompozitora. Zinding je započeo svoje muzičko obrazovanje u Kristijaniji (današnji Oslo), a studirao je na konzervatorijumu u Lajpcigu. Najveći deo života je proveo u Nemačkoj. Smatraju ga naslednikom Edvarda Griga. Pisao je solo pesme, horska dela, klavirsku i kamernu muziku, solističke koncerte i simfonije. Pošto je komad Frühlingsrauschen postao veoma popularan, doživeo je i orkestarsku verziju, koja je još sugestivnija od izvorne.

***

Kada smo već kod Norveške, jedan engleski kompozitor je često boravio u toj skandinavskoj zemlji, a u svom stvaralaštvu negovao je programsku muziku inspirisanu prirodom. Naime, Frederik Delijus je uživao u norveškim predelima, a družio se sa čuvenim Norvežanima - Edvardom Grigom, Augustom Strindbergom i Edvardom Munkom. U simfonijskoj poemi On hearing the first cuckoo in spring, koja je nastala 1912. godine, Delijus upotrebljava jednu norvešku narodnu pesmu, a čuje se i pesma kukavice.