Proleće u klasičnoj muzici - Vivaldi, Šubert, Čajkovski
Vašu plejlistu omiljene prolećne muzike možete dopuniti delima koja ću predstaviti u ovom tekstu, nadovezujući se na članak koji sam na istu temu već objavila na ovoj stranici. Počinjem od poznatog ciklusa klavirskih komada Petra
Iljiča Čajkovskog Godišnja doba. Ovo delo sadrži dvanaest kratkih
klavirskih komada koji predstavljaju svaki mesec u godini. U skladu sa
temom o kojoj govorim, izdvajam one mesece koji se odnose na proleće –
mart, april i maj. U pitanju su jednostavni komadi pretežno trodelne
forme, ali kao što se i očekuje od nadarenog melodičara kakav je bio
Čajkovski, posredi su prava mala remek-dela. Ciklus je nastao na osnovu
porudžbine urednika jednog muzičkog časopisa iz Sankt Peterburga, koji
je izrazio želju da uz svaki broj novina svakog meseca 1876. godine bude
odštampan i jedan primerak klavirske kompozicije.
Urednik
je predložio naslove kompozicija i stihove koji bi išli uz svaki komad,
pa tako u prvoj minijaturi, “Ševina pesma”, nežna molska melodija
dočarava te trenutke kada se nakon duge i hladne zime stidljivo
pojavljuje proleće. Valcerski ritam, toliko tipičan za ruskog
romantičara, oplemenjuje prefinjenu melodiku naredne minijature koja
nosi naziv “Visibaba”. Durska melodija i nenametljivo izražavanje
radosti kao da savršeno prate pesničke reči – „Poslednje suze nad
nekadašnjim tugovanjima i prvi snovi ponovne sreće.“ Proleće u nama
zaista budi takva osećanja novog početka, zar ne? Sveža majska noć
prepuna zvezda koje sijaju na nebu ispunjavaju nas spokojnim osećanjima,
a to je slika koja nam je pred očima kada pročitamo odabrane stihove,
namenjene da prate komad pod naslovom “Noć osvetljena zvezdama”.
S
obzirom na to da je ovo delo ruskog majstora veoma popularno, ne samo
zbog melodičnosti i nežnosti muzike, već i zbog nadasve privlačne
tematike dočaravanja godišnjih doba, čitav ciklus se može pronaći u
najrazličitijim aranžmanima. Ovde predlažem verziju u originalu, za
klavir, a komade izvodi Vladimir Aškenazi.
Mart – Ševina pesma
April – Visibaba
Maj – Noć osvetljena zvezdama
***
U
Šubertovom ciklusu Zimsko putovanje iz 1827. godine nalaze se 24
pesme pisane prema stihovima Vilhelma Milera. Bile su namenjene
kompozitorovom dobrom prijatelju i saradniku, baritonu Bečke dvorske
opere Johanu Mihaelu Foglu. Iako se pojedine pesme pevaju i samostalno,
ovo delo se obično izvodi u celini i traje više od sat vremena. Ciklus
govori o usamljenom putniku koji se otisnuo na putovanje kako bi se
oslobodio patnje zbog izgubljene ljubavi. Usput doživljava emotivna
previranja, uglavnom u rasponu od očaja do većeg očaja. Slična tematika
pronalazi se i u prethodnom ciklusu Lepa mlinarica, takođe pisanom
prema Milerovim stihovima. Moglo bi se reći da je Zimsko putovanje
poput neke monodrame i zbog toga je važno da se značenje pojedinih
pesama shvati u kontekstu celine.
U
pesmi “Prolećni san” lirski subjekt sanja o proleću i ljubavi, o
šarenom cveću i zelenim livadama, o veseloj pesmi ptica, ali se budi u
hladnoći i mraku, okružen gavranima koji krešte. Kada će promrzlo
zimsko lišće postati zeleno? Kada će ponovo zagrliti svoju voljenu?
Pita se on. Upravo o ovom dramatičnom kontrastu (slatkim snovima o
proleću i sumornoj realnosti) govore prve dve strofe ove pesme, što se i
u muzici na adekvatan način dočarava. Menja se tempo i karakter muzike,
a početni dur prelazi u mol. Evo tih stihova:
Kompozitori
su se često okretali književnosti i slikarstvu kao izvoru inspiracije,
naročito u svojim programskim ostvarenjima, a tema godišnjih doba, kao i
uopšte bilo šta što je vezano za prirodu, bila je veoma česta. Antonio
Vivaldi je komponovao svoje violinske koncerte Godišnja doba i uz njih
priložio sonete podeljene u tri dela kako bi odgovarali pojedinačnim
stavovima. Pretpostavlja se da je upravo on napisao te stihove.
Iako
se radi o zvučno homogenom ansamblu gudača sa violinom kao solističkim
instrumentom, Vivaldi je majstorski uspeo da bez pomoći drugih
instrumenata, poput flaute, klarineta, oboe ili horne, tradicionalno
doživljenih kao pastoralnih, dočara proleće, leto, jesen i zimu,
varirajući fakturu muzike i inventivno upotrebljavajući različite
efekte. Tako u prvom stavu koncerta “Proleće” možemo čuti pevanje ptica u
trilerima i imitacijama violina, potom blago čarlijanje povetarca nad
potokom u nežnoj melodiji sa dve i dve note vezane u legatu ili
iznenadni olujni nalet u glasnom unisono nastupu svih instrumenata u
dubokom registru sa solo violinom koja izvodi brze uzlazne pasaže.
Sanjivi karakter drugog stava donosi nam sliku kozara koji mirno drema
pod krošnjom drveta na cvetnoj livadi, dok u poslednjem stavu koncerta
muzika opisuje veselu seosku igranku.
Na
linku ispod možete čuti Vivaldijevo "Proleće", a muziku prate ispisani
stihovi soneta, koji su upisani u partituru dela, pa možete jasnije da
prepoznate gde i kako Vivaldi muzikom slika određene pojave.
No comments:
Post a Comment