Proleće u klasičnoj muzici - Vivaldi, Šubert, Čajkovski

Vašu plejlistu omiljene prolećne muzike možete dopuniti delima koja ću predstaviti u ovom tekstu, nadovezujući se na članak koji sam na istu temu već objavila na ovoj stranici. Počinjem od poznatog ciklusa klavirskih komada Petra Iljiča Čajkovskog Godišnja doba. Ovo delo sadrži dvanaest kratkih klavirskih komada koji predstavljaju svaki mesec u godini. U skladu sa temom o kojoj govorim, izdvajam one mesece koji se odnose na proleće – mart, april i maj. U pitanju su jednostavni komadi pretežno trodelne forme, ali kao što se i očekuje od nadarenog melodičara kakav je bio Čajkovski, posredi su prava mala remek-dela. Ciklus je nastao na osnovu porudžbine urednika jednog muzičkog časopisa iz Sankt Peterburga, koji je izrazio želju da uz svaki broj novina svakog meseca 1876. godine bude odštampan i jedan primerak klavirske kompozicije. 

Urednik je predložio naslove kompozicija i stihove koji bi išli uz svaki komad, pa tako u prvoj minijaturi, Ševina pesma, nežna molska melodija dočarava trenutke kada se nakon duge i hladne zime stidljivo pojavljuje proleće. Valcerski ritam, toliko tipičan za ruskog romantičara, oplemenjuje prefinjenu melodiku naredne minijature koja nosi naziv Visibaba. Durska melodija i nenametljivo izražavanje radosti kao da savršeno prate pesničke reči – „Poslednje suze nad nekadašnjim tugovanjima i prvi snovi ponovne sreće.“ Proleće u nama zaista budi takva osećanja novog početka, zar ne? Sveža majska noć prepuna zvezda koje sijaju na nebu ispunjavaju nas spokojnim osećanjima, a to je slika koja nam je pred očima kada pročitamo odabrane stihove, namenjene da prate komad pod naslovom Noć osvetljena zvezdama.

S obzirom na to da je ovo delo ruskog majstora veoma popularno, ne samo zbog melodičnosti i nežnosti muzike, već i zbog nadasve privlačne tematike dočaravanja godišnjih doba, čitav ciklus se može pronaći u najrazličitijim aranžmanima. 

***

U Šubertovom ciklusu Zimsko putovanje iz 1827. godine nalaze se 24 pesme pisane prema stihovima Vilhelma Milera. Bile su namenjene kompozitorovom dobrom prijatelju i saradniku, baritonu Bečke dvorske opere Johanu Mihaelu Foglu. Iako se pojedine pesme pevaju i samostalno, ovo delo se obično izvodi u celini i traje više od sat vremena. Ciklus govori o usamljenom putniku koji se otisnuo na putovanje kako bi se oslobodio patnje zbog izgubljene ljubavi. Usput doživljava emotivna previranja, uglavnom u rasponu od očaja do većeg očaja. Slična tematika pronalazi se i u prethodnom ciklusu Lepa mlinarica, takođe pisanom prema Milerovim stihovima. Moglo bi se reći da je Zimsko putovanje poput neke monodrame i zbog toga je važno da se značenje pojedinih pesama shvati u kontekstu celine. 

U pesmi Prolećni san lirski subjekt sanja o proleću i ljubavi, o šarenom cveću i zelenim livadama, o veseloj pesmi ptica, ali se budi u hladnoći i mraku, okružen gavranima koji krešte. Kada će promrzlo zimsko lišće postati zeleno? Kada će ponovo zagrliti svoju voljenu? Pita se on. Upravo o ovom dramatičnom kontrastu (slatkim snovima o proleću i sumornoj realnosti) govore prve dve strofe ove pesme, što se i u muzici na adekvatan način dočarava. Menja se tempo i karakter muzike, a početni dur prelazi u mol. Evo tih stihova:

Ich träumte von bunten Blumen,

So wie sie wohl blühen im Mai,

Ich träumte von grünen Wiesen,

Von lustigem Vogelgeschrei. 

Und als die Hähne krähten,

Da ward mein Auge wach;

Da war es kalt und finster,

Es schrieen die Raben vom Dach.

***

Kompozitori su se često okretali književnosti i slikarstvu kao izvoru inspiracije, naročito u programskim ostvarenjima, a tema godišnjih doba, kao i uopšte bilo šta što je vezano za prirodu, bila je veoma česta. Antonio Vivaldi je komponovao svoje violinske koncerte Godišnja doba i uz njih priložio sonete podeljene u tri dela kako bi odgovarali pojedinačnim stavovima. Pretpostavlja se da je on napisao te stihove. Iako se radi o zvučno homogenom ansamblu gudača s violinom kao solističkim instrumentom, Vivaldi je majstorski uspeo da bez pomoći drugih instrumenata, poput flaute, klarineta, oboe ili horne, tradicionalno doživljenih kao pastoralnih, dočara proleće, leto, jesen i zimu, varirajući fakturu muzike i inventivno upotrebljavajući različite efekte. Tako u prvom stavu koncerta Proleće možemo čuti pevanje ptica u trilerima i imitacijama violina, potom blago čarlijanje povetarca nad potokom u nežnoj melodiji sa dve i dve note vezane u legatu ili iznenadni olujni nalet u glasnom unisono nastupu svih instrumenata u dubokom registru sa solo violinom koja izvodi brze uzlazne pasaže. Sanjivi karakter drugog stava donosi nam sliku kozara koji mirno drema pod krošnjom drveta na cvetnoj livadi, dok u poslednjem stavu koncerta muzika opisuje veselu seosku igranku.