Faustina Bordoni

Italijanski mecosopran Faustina Bordoni je rođena 30. marta 1697. godine u Veneciji. Odrasla je pod budnim okom braće Alesandra i Benedeta Marčela. Njen profesor pevanja bio je Mikelanđelo Gasparini. Debitovala je 1716. godine u operi „Ariodante“ Karla Frančeska Polarola. Pevala je u rodnom gradu do 1725. godine, tumačeći uloge u operama Albinonija, braće Gasparini, Đakomelija, Leonarda Lea, Orlandinija, oca i sina Polarola, Vinčija i drugih kompozitora. Tokom 1718. i 1719. godine nastupala je sa sopranom Frančeskom Kuconi, koja je kasnije postala njena velika suparnica na operskoj sceni. Bordoni je pevala i u drugim italijanskim gradovima, poput Milana, Parme, Modene i Firence. Nakon što je 1723. godine debitovala u Minhenu, uživala je veliki uspeh tokom dvadesetih godina 18. veka u predelima severno od Alpa, uključujući i Beč, gde je uspešno nastupala tokom 1725. i 1726. godine. U Londonu je debitovala uz poznatog kastrata Senezina i Kuconijevu 1726. godine u Hendlovoj operi „Alessandro“. 

Ovako zvuči arija Lusinghe più care iz opere „Alesandro“, koju je pevala Faustina Bordoni. 

U naredne dve sezone tumačila je nekoliko uloga u kompozitorovim operama, doprinoseći uspehu njegove operske kuće. Nakon angažmana u Engleskoj, a nakon propasti Hendlove operske trupe, osim ostalog i zbog astronomskih honorara koji su isplaćivani pevačima, Bordoni se vratila u Italiju. Tamo je od 1728. do 1732. godine uspešno nastupala, naročito u rodnom gradu, Veneciji. 

Poslušajte ariju Ti pentirai, crudel iz Hendlove opere „Tolomeo, Rè d'Egitto“. 

Godine 1730. udala se za nemačkog kompozitora Johana Adolfa Hasea, koji je u svoje vreme bio jedan od najcenjenijih u svetu opere. Bračni par se naredne godine preselio u Drezden, gde su bili angažovani na tamošnjem dvoru, radeći u službi Augustusa II. Hase je više od trideset godina radio na saksonskom dvoru, a njegova supruga Faustina je pevala u najmanje petnaest muževljevih opera, koje su nastale od sredine tridesetih do početka pedesetih godina 18. veka. 

Va tra le selve ircane je arija Haseove opere „Artaserse“.

Osim što je pevala na saksonskom dvoru, Faustina je imala dozvolu da duže odsustvuje iz službe, te je nastupala u operama Pergolezija, Porpore i Vinčija u Napulju, Parmi, Veneciji i drugim gradovima. Povukla se sa operske scene 1751. godine, ali je primala platu i zadržala titulu virtuosa da camera na saksonskom dvoru do 1763. godine, kada je već živela u Beču. Deceniju kasnije vraća se rodni grad. U braku sa Haseom imala je dve ćerke, obe su bile pevačice.

 

Ema Kirkbi peva ariju Son qual misera colomba iz Haseove opere „Cleofide“. 

BONUS! 

Ana Magdalena Bah u svojim memoarima kaže da je Sebastijan bio veoma gostoljubiv i da je uvek rado primao goste, bili oni siromašni studenti željni znanja ili neko od uvaženih ljudi. Najčešće su ih posećivali Johan Adolf Hase, tada direktor Opere u Drezdenu i njegova supruga pevačica Faustina Bordoni, za koju Magdalena kaže da je “…bila jedna vrlo vedra i uvek divno odevena dama, blage naravi i uvek puna divljenja za Sebastijanovu muziku…”. Sebastijan je često sa sinom Fridemanom odlazio do Drezdena da sluša operu, da se malo odmori od svoje ozbiljne crkvene muzike, zapisuje Magdalena. Prisustvovao je 1731. godine premijeri Haseove opere “Cleofide”, u kojoj je nastupala kompozitorova slavna supruga.