Ljubavna priča Johana Štrausa i Olge Smirnickaje

Olga Smirnickaja

U susret obeležavanju 200 godina od rođenja Johana Štrausa mlađeg posvetiću više tekstova ovom kompozitoru, ali i muzičkom životu tog doba u Beču. Povodom velikog jubileja pripremljen je bogat i raznovrstan program koji će trajati tokom čitave 2025. godine. O tome će takođe biti reči na blogu. Osim stana u kojem je živeo, danas pretvorenom u muzej, grad Beč je otvorio još jedan muzej posvećen "kralju valcera". Gledajući kako je osmišljen prateći program izložbe bečkog Pozorišnog muzeja, koja će biti dostupna svim ljubiteljima muzike tokom godine obeležavanja dva veka od kompozitorovog rođenja, pažnju mi je privukao koncert na kojem će biti izvedena dela ruske kompozitorke Olge Smirnickaje. Ona je bila aristokratskog porekla, veoma viđena u društvenom životu Sankt Peterburga i dugogodišnja ljubav Johana Štrausa. Toliko su se voleli da ju je austrijski kompozitor zaprosio. Do braka naravno nije došlo zbog protivljenja devojčinih roditelja. U ovom tekstu neće biti reči samo o njihovom odnosu nego i o Štrausovom višegodišnjem boravku u Rusiji. On mu nije doneo samo popularnost kod ruske publike, važna poznanstva, nego i finansijsku dobit.

Pre nego što se upustimo u razmatranje ove zanimljive teme, da počnemo uz muziku Johana Štrausa mlađeg. Jedna od najuspešnijih kompozicija napisanih u Rusiji je Kadril na ruske teme, koji je izveden u maju 1861. godine, na prvom koncertu u Pavlovsku. Bilo je to otvaranje Štrausove šeste sezone u Rusiji. Pre toga nastupao je privatno na koncertu za carsku porodicu.

 

Kakav otac, takav sin

Čuvena fraza svoju najbolju potvrdu pronalazi u životima Johana Štrausa oca i sina. Obojica su bili poznati kompozitori, ali i ljubitelji žena. Rodonačelnik dinastije se, naravno, poput mnogih drugih roditelja, protivio želji sina da se posveti muzici, ali pošto je često odsustvovao od kuće, mladi Johan se uz majčinu podršku posvetio časovima muzike. Ubrzo je sebi zacrtao cilj da prevaziđe oca. To se i desilo! Ne samo u sferi muzike nego i u privatnom životu. Johan Štraus stariji je osim sinova iz braka sa Anom Štrajm imao još osmoro vanbračne dece koje je dobio u vezi sa modistkinjom Emilijom Trampuš. Kada je napustio svoju porodicu, žena je bila trudna sa šestim detetom. Njegov sin Johan se tri puta ženio, ali nijedan brak nije doneo decu. Prva supruga bila je operska pevačica Henrijeta Trefc. Nedugo nakon njene smrti Štraus je oženio Angeliku Ditrih. Da bi mogao da se oženi treći put, i to Adelom Dojč, Štraus se odrekao austrijskog državljanstva i prešao u protestantsku veru. Međutim, Štraus mlađi je imao još jednu ljubav - rusku plemkinju Olgu Smirnickaju. 

 

Paviljon u Pavlovsku (akvarel iz 1859. godine)

Pavlovsk - kako je sve počelo

Nakon što je austrijski pionir železnice napustio domovinu, jer je postojao otpor prema njegovim planovima da modernizuje novo prevozno sredstvo, svoje usluge ponudio je ruskom caru. On gradi prvu rusku železničku prugu, probnu rutu od glavnog grada Sankt Peterburga do letnje rezidencije u Carskom selu. Da bi linija bila profitabilna, proširena je do Pavlovska, gde je izgrađen zabavni centar za probranu publiku. Romantičan park, kartaške igre, ukusna hrana, muzika - sve to je nuđeno publici željnoj zabave. Johan Štraus stariji je trebalo da postane prvi muzički direktor u Pavlovsku, ali zbog njegove prerane smrti 1849. godine do toga nije došlo. Očev orkestar potom preuzima Johan Štraus mlađi i spaja ga sa svojim orkestrom. Godine 1850. Johan mlađi otputovao je na carski sastanak u Varšavu da bi nastupio kao gost cara Franca Jozefa. Tada se priča o pozivu u Sankt Peterburg, ali do konkretnog dogovora prošlo je ipak nekoliko godina. 

Prvi nastup - senzacija 

Kada je Štraus prvi put putovao u Rusiju 1856. godine, od svojih dela na repertoaru je imao samo Annen-polku. Međutim, njegov debi u Pavlovsku je bio senzacija. Uspeh ga je pratio i tokom narednih sezona. Štraus je postao miljenik publike, posebno ženske. Njegovo stvaralaštvo je bila gotovo nepresušna tema kako za ozbiljne muzičke kritičare, tako i za tračeve. U Pavlovsk se ide zbog njega, a ne više prvenstveno zbog hrane kao ranije. Sve do 1865. nastupao bi sa svojim orkestrom gotovo svakodenvno od maja do oktobra. Nastupi su održavani u jednom paviljonu koji je bio namenjen i za održavanje balova. Tokom ruskih turneja nastajala su nova dela koja je Štraus potom uvrštavao u svoj repertoar. Tu je, recimo, prvi put izvedena Picikato polka, koju je Johan napisao zajedno sa bratom Jozefom. Nastala su i mnoga druga dela, poput Štraus je uspeo vešto da pridobije i carsku porodicu, jer je priređivao dobrotvorne koncerte za udovice i siročad palih boraca, za žrtve požara, dečije ustanove. Ruski car ga je angažovao za svoje dvorske balove.

 

Statua Johana Štrausa u parku Pavlovsk

 

Johan i Olga - ljubavna priča

Osim što je pretežno doživljavao velike uspehe u Rusiji, Štraus se zaljubio u rusku aristokratkinju Olgu Smirnickaju (1837-1920). Mlada žena ga je sasvim sigurno privukla i zbog toga što je bila ne samo muzički obrazovana, nego je pisala i muziku. Neke njene kompozicije je Štraus i orkestrirao, pa izveo u Paviljonu u Pavlovsku. Johan i Olga su jedno drugom pisali beleške na omotima slatkiša i dostavljali ih preko zajedničkih prijatelja. Kasnije bi se igrali žmurke u parku u Pavlovsku. Skoro stotinu pisama koja su međusobo razmenili neverovatno su romantična. On je zaista želeo da se oženi ruskom aristokratkinjom, ali su njeni roditelji odbili ponudu za brak. Štraus nije bio plemić, dolazio je iz siromašne porodice i njegov talenat nije im značio ništa. Olga nije mogla da se suprotstavi željama svojih roditelja, a Štrausov predlog da pobegne s njim u Beč kategorički je odbila. Dugo vremena Štraus nije mogao da zaboraviti Smirnicku, mnogo je patio i sanjao o novom putovanju u Rusiju. 

Olga Smirnickaja

„Ludo te volim – pisao je Štraus u prvim danima njihovog rastanka – znaš da je nemoguće da živim bez tebe…Više bih volim da umrem. Nebo, pusti me da umrem – nema više radosti u mom životu, nemam više nade”. Godinu dana kasnije, ne mogavši da podnese razdvajanje, Štraus je otišao u Pavlovsk da vidi Smirnickaju i zamolio je da se uda za njega. Međutim, ona je na kraju odbila. Jecajući i tražeći oproštaj, Olga nije mogla da ide protiv želja roditelja i odlučila je da se drži podalje od njega. Nekoliko meseci kasnije saznao je da je Smirnickaja postala žena bogatog aristokrate. Da bi zaboravio ovu ljubavnu priču, kompozitor je počeo da izlazi sa drugim ženama, pa se napokon i oženio.

Olgina pesma Prva ljubav nastala je 1877-78. godine na stihove Nikolaja Ogarjova i predstavlja sećanje na strasnu mladalačku ljubav koja je plamtela pod okriljem "beli noći" Sankt Peterburga.

 

Oproštaj od Sankt Peterburga

Valcer je premijerno izveden 5. septempbra 1858. godine u Pavlovsku. Pošto je u Rusiji tada bilo moderno upotrebljavati francuski jezik, Štraus je naslovio novo delo Mes adieux à St. Pétersbourg. Svega nekoliko sedmica nakon što se sa ruske turneje vratio u rodni Beč, valcer je prvi put predstavljen tamošnjoj publici. Muzički kritičar Bečkih pozorišnih novina zapisao je sledeće o Štrausovom novom delu: 

"Valcer Oproštaj od Sankt Peterburga izdvaja se među novim kompozicijama privlačnim temama i zanimljivom instrumentacijom; kompozicija ima pretežno ozbiljan slovenski karakter....Štraus je dobio izuzetne aplauze i morao je da ponavlja svaku novu kompoziciju dva ili tri puta."

U skladu sa naslovom dela, valcer ima izrazito tužan karakter: kompozicija počinje nastupom solo violončela koji ubrzo ustupa mesto melanholičnoj uvodnoj temi valcera. Kompozicija se ne završava bubnjevima ili uz karakteristično bujanje muzike, kao što se to dešava u mnogim drugim Štrausovim valcerima, već nestaje u daljinu uz zov trube, verovatno zamišljen da simbolizuje kompozitorovu kočiju dok ga odvozi iz Pavlovska i Sankt Peterburga.