Gustav Maler - jedan pogled na kompozitorovo stvaralaštvo

Gustav Maler je rođen 1860. godine u istočnoj Češkoj, koja je tada bila deo Austrougarske Monarhije. Porodica Maler pripadala je manjini koja je govorila nemački jezik u Češkoj, a uz to imali su i jevrejsko poreklo. „Ja sam trostruki beskućnik, po rođenju u austrijskoj Češkoj, kao Austrijanac među Nemcima, i kao Jevrejin na celom svetu. Svuda uljez, nigde dobrodošao.“ - govorio je Maler o svom osećaju nepripadnosti i izgnaništva. Bez obzira na jevrejsko poreklo njegove porodice, Gustav Maler je postao jedan od vodećih dirigenata svog doba, naročito se istakavši kao interpretator Vagnerovih i Mocartovih dela. Nakon završenih studija muzike na Bečkom konzervatorijumu 1878. godine, Maler je usavršavao svoj dirigentski zanat u mnogim evropskim gradovima. Na mesto direktora Bečke opere, zbog kojeg je morao da pređe iz judaizma u katoličku veru, Maler je stupio 1897. godine i ostao u narednih deset godina. Iako je tokom tog perioda trpeo mnogobrojne napade antisemitski nastrojenih neprijatelja, za vreme svog mandata uzdigao je nivo Bečke opere insistirajući na najvišim izvođačkim standardima. U svoje vreme važio je za beskompromisnog umetnika, zahtevajući strogu disciplinu od svojih muzičara u orkestru. Bio je spreman da učini ustupke kao čovek, ali ne i kao muzičar. Možda je i zbog takvog odlučnog stava i radne etike period Malerovog boravka na čelu Bečke opere ocenjeno kao zlatno doba njene istorije. Danas u toj poznatoj operskoj kući postoji prostorija koja nosi kompozitorov ime i gde se održavaju prepodnevni koncerti.

Najveći deo njegovog kompozitorskog stvaralaštva zauzimaju simfonije i solo-pesme. Posebna karakteristika Malerovog opusa jeste upravo prožimanje ova dva žanra. Kao ilustracija poslužiće ciklus solo-pesama Pesme lutajućeg kalfe i Malerova Prva simfonija u D-duru. Drugu pesmu ciklusa Ging heut' über´s Feld Maler je upotrebio u prvom stavu svoje simfonije. Evo kako zvuči ta pesma!

Jedinstvo solo-pesme i simfonije u Malerovom stvaralaštvu je organsko, jer kako kaže muzikolog Derik Kuk „...njegove pesme prirodno doživljavaju procvat u simfonijskim stavovima, bivajući već simfonijski i zamišljene.“ Uostalom, pesmu smo i čuli u verziji za glas i orkestar, iako je prvobitno zamišljena uz klavirsku pratnju Malerov simfonizam nadovezuje se na tradiciju bečke muzičke prošlosti, sjedinjujući poetsku programnost Betovena, monumentalnost Bruknera i liriku Šuberta, često blisku austrijskoj narodnoj muzici.Sada kad znamo kako zvuči navedene pesma, lako možemo prepoznati dve melodije u prvom stavu Prve simfonije.

Još nekoliko detalja vezanih za Malerovo muzičko pismo vredi istaći: u prethodnom odlomku mogli smo čuti i trubne signale koji evociraju svirku vojnih orkestara iz vremena Malerovog detinjstva, kao i kratak motiv u klarinetu koji asocira na zvuk kukavice. Evociranje davno izgubljene mladosti i zvukova prirode često se javlja u Malerovim delima. Jedna od najvažnijih karakteristika Malerovog simfonizma jeste spajanje banalnosti i apsurda sa dubokom ozbiljnošću i groteskom, čime se najavljuju sredstva muzičkog ekspresionizma. U odlomku trećeg stava Prve simfonije mogu se čuti navedeni elementi: najpre groteskno izobličavanje popularne dečje pesmice "Bruder Martin" i njeno preznačavanje u posmrtni marš, potom zvuci nekakve seoske orkestarske bande i ritmovi bečkog valcera. Iz ovog neobičnog spoja različitih zvučnih slojeva krije se zapravo identitet Gustava Malera, formiran na slikama teškog detinjstva ispunjenog smrću svoje braće i roditeljskim svađama. Zvuci popularne muzike tog doba upotpunjuju sliku umetnikovog muzičkog okruženja iz perioda detinjstva provedenog u mestu Jihlava u češkom delu Monarhije.  

 

Takođe je važno napomenuti da je Maler u skladu sa tada već ustaljenom tradicijom uveo soliste i hor u simfonijsku partituru. Pošto je Betoven to učinio u svojoj Devetoj simfoniji, njegovi naslednici su nastavili u tom smeru, dalje proširijući granice simfonijskog žanra. Tako u Malerovoj Osmoj simfoniji imamo itekako značajnu ulogu horskog ansambla i vokalnih solista. Svojim kompozitorskim stvaralaštvom Gustav Maler je načinio vezu između austrijsko-nemačke tradicije 19. veka i modernizma ranog 20. veka. Direktno je uticao na pripadnike takozvane Druge bečke škole – Arnolda Šenberga, Albana Berga i Antona Veberna. Za kraj ovog članka o Malerovom stvaralaštvu, samo jednom od mogućih pogleda da umetnikovo delovanje, predlažem jedan od najlepših stavova simfonijske literature - Adađeto iz Pete simfonije.