Nastavljajući priču o folklornoj inspiraciji u muzici romantičarskih stvaralaca predstaviću još neka veoma upečatljiva dela u kojima se ogleda fasciniranost umetnika tog vremena nestvarnim svetom narodnih legendi i bajki. Iza ove neobične naklonosti muzičara 19. veka krije se ne samo želja za umetničkim oblikovanjem folkorne tematike, naročito u stvaralaštvu kompozitora nacionalnih škola, već i jedna sveprisutna odlika ove stilske epohe – bekstvo od stvarnosti. Tako su umetnici romantičarskog stilskog opredeljenja pribegavali raznovrsnoj vanmuzičkoj građi koja bi predstavljala programsku osnovu njihovih kompozicija. Muzičare ove epohe privlačila su istorijska dešavanja, mitovi i legende iz prošlosti, pejzaži i priče iz sveta udaljenih i egzotičnih zemalja, zatim sve što se ticalo fantastike i bajki, koje najčešće pronalazimo upravo u bogatom opusu folklorne građe. Time dolazimo i do još jedne ključne osobine romantičarske muzike, a koja se tiče nastanka takozvane programske muzike. Umetnici romantizma su tragali za novim muzičkim formama odnosno za novim načinima osmišljavanja onih starih iz klasičarskog perioda u cilju komponovanja programskih ostvarenja, kako onih malih i ljupkih dela poput toliko tipične klavirske minijature, tako i velikih orkestarskih radova u kojima bogati izražajni spektar romantičarskog ansambla doprinosi slikovitom predočavanju vanmuzičkog događanja.
Simfonijska poema Šarka češkog kompozitora Bedžiha Smetane čini sastavni deo kompozitorovog ciklusa od šest simfonijskih poema pod nazivom „Moja domovina“, iz koje potiče i svima dobro poznata Vltava. Svaka od šest poema donosi nam muzički opis nekog vanmuzičkog sadržaja, vezanog za češki pejsaž, istoriju ili narodne legende. U Smetaninoj simfonijskoj poemi Šarka iz 1875. godine, veoma dramatičnoj kompoziciji, muzikom se dočarava jedna stara češka legenda o ratnici Šarki i njenim drugaricama koje se svete muškom rodu. Vitez Ctirad oslobađa Šarku koja je bila vezana za stablo u šumi, lažno se predstavljajući kao žrtva svojih drugarica. On se zaljubljuje u lepu ratnicu i zajedno sa svojom družinom odlazi da se veseli sa njom. Međutim, Šarka i njene drugarice na prevaru uspavljuju hrabru mušku družinu i u toku noći daje signal svojim ratnicama i one u besnom naletu ubijaju vitezove.
Češke narodne legende inspirisale su i Smetaninog mlađeg kolegu Antonjina Dvoržaka, još jednog vrsnog predstavnika češke nacionalne škole, koji je osim nekoliko simfonijskih poema komponovao i čuvenu lirsku operu-bajku Rusalka. Libreto za ovo muzičko-scensko delo napisao je češki pisac Jaroslav Kvapil prema bajkama Karela Jaromira Erbena i Božene Nemcove. Rusalka je rečna nimfa iz slovenske mitologije koja najčešće nastanjuje jezera ili reke. Ova nestvarna ženska bića, prema folklornoj tradiciji, noću izlaze na obalu i igraju po livadama. One svojom pesmom i igrom očaravaju lepe muškarce i namamljuju ih u smrt na dno reke ili jezera. Pomalo zastrašujuća osnova ove legende dobila je divno lirsko uobličenje u Dvoržakovoj tročinoj operi Rusalka iz 1900. godine, a najpoznatije strane kompozitorove partiture donosi nam predivna arija glavne junakinje „Pesma mesecu“.
Ova rečna nimfa se u kompozitorovom delu zaljubljuje u lepog princa koji
često dolazi da lovi u blizini njenog staništa. Ona zato traži očevu
dozvolu da ode među ljude kako bi iskusila ljubav. Otac joj to
dozvoljava uz upozorenje da će postati ljudsko biće, ali da neće moći da
govori, te da će, ukoliko je princ izneveri, oboje biti večno prokleti.
Nakon što se Rusalka udala za lepog princa, njegovi podanici sumnjaju
da je ona pravi izbor za njega s obzirom da je nema, te ga nagovaraju da
je napusti. Tada se Rusalka vraća ocu i postaje duh smrti sa dna
jezera. Kada je princ potraži na obali jezera, ona izražava želju da ga
poljubi, iako zna da to donosi njegovu smrt. U ariji iz prvog čina, glavna junakinja peva srebrnom mesecu
da prenese njena ljubavna osećanja princu. Lirskoj bajkovitosti ove
scene doprinose meki zvuci gudača oplemenjeni specifičnim bojama drvenih
duvačkih instrumenata i harfe.
Bogatstvo instrumentalnih boja i virtuoznih mogućnosti velikog romantičarskog orkestra savršeno su odgovarale osnovnim programskim tendencijama ove epohe. Narodne legende i bajke su tako svoje umetničko uobličenje najčešće dobijale kroz mnoštvo interesantnih simfonijskih poema, u kojima su kompozitori mogli da pokažu svoje raskošno majstorstvo u kombinovanju melodija, ritmova i instrumentalnih boja. Međutim, u mnogim muzičko-scenskim ostvarenjima poput opera i baleta, svoj put su pronalazile narodne legende i bajke, što je sasvim i razumljivo s obzirom da nude ne samo predivan auditivni doživljaj bogatstva zasićenog romantičarskog izraza, već i vizuelnu dimenziju koja zahvaljujući kostimima i scenografiji stvara potpuni ugođaj neobičnog i nestvarnog sveta vanmuzičke tematike. Najznačajniji predstavnike ruske opere-bajke bio je Nikolaj Rimski-Korsakov, vrsni orkestrator svog doba, koji je u tom domenu kompozicionih veština veoma uticao na evropske kompozitore.
Libreto Priče o caru Saltanu zasnovan je na ruskoj bajci o caru Saltanu koji za ženu uzima jednu od tri sestre koja obećava da će mu roditi sina. Druge dve sestre zbog ljubomore žele da se osvete tako što navedu cara da svoju trudnu ženu stavi u bure i baci u more, pod izgovorom da će roditi čudovište, a ne dete. More izbacuje ženu i već odraslo dete na obale udaljenog ostrva. Mladi princ tokom jednog lovačkog pohoda oslobađa čarobnog labuda od zmaja i on iz zahvalnosti stvara grad i postavlja princa za vladara. Međutim, princ oseća nostalgiju za svojim domom i želi da se vrati na očev dvor, a u tome mu pomaže labud koji ga pretvara u pčelu. Na taj način princ u obliku pčele odleće na dvor, sveti se svojim tetkama koje su ga osudile na život u tuđini. Car Saltan pronalazi svoju davno izgubljenu ženu, a čarobni labud se pretvara u prelepu princezu, koja postaje prinčeva supruga. Ženine sestre mole cara Saltana za oproštaj. Kao i u svakoj bajci, tako i u ovoj ključno mesto zauzima oštro suprotstavljanje dobra i zla, a Rimski-Korsakov je svojim umećem znao da čisto muzičkim sredstvima dočara fantastiku ove priče.
No comments:
Post a Comment