Turneje Johana Štrausa I

Kako je Štrausova muzika postala poznata i van granica njegove domovine, došlo je vreme da mladi umetnik krene na turneje sa svojim orkestrom. Od tridesetih godina 19. veka Štrausova kapela je preduzela niz turneja po Evropi, putujući vozom tamo gde je bilo železnice ili poštanskim kočijama. Uslovi za takva putovanja bili su veoma naporni. Kada se putovalo kočijama, moglo se po prašnjavim putevima preći oko 20 kilometara dnevno. Da bi se turneje finansijske isplatile, bilo je potrebno da se koncerti nižu jedni za drugim. Prvo putovanje, koje je trajalo čitavih 18 dana, odvelo ih je u 250 kilometara udaljenu Budimpeštu, gde su nastupali na balovima u novembru 1833. godine. Već naredne godine u to vreme uputili su se u Berlin, gde je na dvoru pruskog kralja Fridriha Vilhelma III vladalo veliko interesovanje za Štrausovu muziku. Tada je u poseti bio i ruski car Nikola I i zlatnom burmuticom se zahvalio austrijskom kompozitoru na muzičkoj zabavi. Pred okupljenim gostima hvalila ga je i carina Aleksandra Teodorovna i pozvala ga da dođe u Sankt Peterburg. Poznato je da je carina posedovala notnu zbirku kompozicija Johana Štrausa i Jozefa Lanera, te da su i ona i suprug bili veliki ljubitelji bečke muzike. Johan joj je posvetio Aleksandra-valcer 1832. godine, a u njemu se čuje jedna ruska melodija.

Krajem septembra 1835. godine Štraus i njegovi muzičari uputili su se na tromesečnu turneju brzim poštanskim kočijama po južnoj i zapadnoj Nemačkoj. Uživali su u aplauzima publike u Minhenu, Augzburgu, Štutgartu, Nirnbergu, Frankfurtu i Majncu. Godinu dana kasnije orkestar na čelu sa Štrausom krenuo je put Praga kako bi učestvovao na krunisanju cara Ferdinanda I, a turneja duga 3500 kilometara nastavila se put Nemačke, Belgije i Holandije. Iako su svugde doživljavali velike uspehe, zarada je jedva pokrivala troškove za orkestar koji je brojao između 20 i 30 muzičara. 

Početkom oktobra 1837. godine Štraus je poveo 26 muzičara put Pariza. Mnogi od njih znali su da sviraju više instrumenata. Pošto su putovali brzim poštanskim kočijama stigli su u francusku prestonicu 27. oktobra. Štrausova muzika je već bila dobro poznata tamošnjoj publici, a sada je bila prilika da se i sam kompozitor lično pojavi pred ljubiteljima njegovih plesnih komada. Na prvom nastupu, koji je održan 1. novembra 1837. godine, u publici su bili Hektor Berlioz, Đakomo Majerber, Danijel Ober i Luiđi Kerubini. O nastupu "kralja valcera" Berlioz je zapisao: 

"Nismo imali predstavu o preciznosti, vatrenosti, inteligenciji i izvanrednom osećanju za ritam njegovog orkestra."

Štraus je u Parizu čuo kadril - kralj te vrste plesne muzike bio je Filip Musar - te je odlučio i da bečkoj publici ponudi novi ples. Na jednom od koncerata prisustvovao je i Nikolo Paganini, a Štraus je sa svojim muzičarima nastupao i pred kraljevskom porodicom. Od kralja Luja Filipa I na poklon je dobio 2000 franaka i zlatnu špenadlu.

"Jedan ovako savršen ansambl nismo mogli da čujemo sa ove strane kanala. Ima i ovde dobrih orkestara, u kojima sviraju dobri muzičari - ali ovakva perfekcija kod nas još nije postignuta." 

Tako su pisale londonske novine "The Morning Post" 18. aprila 1838. godine o Štrausovoj engleskoj turneji. Može se sa sigurnošću reći da je Štraus strateški planirao odlazak u Englesku u vreme krunisanja kraljice Viktorije. Muzičari su na englesko tlo stupili 10. aprila. Samo u Londonu održali su 70 koncerata. Podrazumeva se da je kraljica bila prisutna na dvorskim balovima. Štraus joj je posvetio valcer Omaž kraljici Viktoriji, u kojem je citirao patriotsku pesmu Rule, Britannia. Premijerno je izveden 10. maja na dvorskom balu u Bakingemskoj palati. Pre nego što su se uputili u Škotsku i Irsku, muzičari su nastupali u Liverpulu, Mančesteru i Birmingemu. 

U avgustu kapela odlazi ponovo na kontinent, gde nastupa na koncertima u francuskim i belgijskim gradovima. Štraus je uspeo da nagovori svoje već iscrpljene muzičare da još jednom pređu kanal, pa su nastupali u Glazgovu i Edinburgu. Početkom decembra, kada su krenuli prema kući, Štraus je kolabirao na koncertu u Kalaju. Put je bez obzira na to nastavljen preko Pariza do Strazbura, gde je umetnik proveo nekoliko dana u nesvesti u hotelskoj sobi. Muzičari su strepeli da njihov dirigent neće živ stići do Beča. Međutim, uoči Božića stigli su do Dunava nakon neverovatnih 447 dana na turneji. Nakon što je ponovo kolabirao, bilo je jasno da mora da napravi pauzu u nastupima. To se i desilo, Štraus je mirovao sve do maja 1839. godine. 

Čitajući novinske izveštaje iz tridesetih i četrdesetih godina jasno je da je Štraus bio najuspešniji muzičar tog vremena. Priređivao bi stotine koncerata bez pauze - tokom karnevalske sezone, na društveni balovima i gala večerima, na letnjim zabavama u parkovima ili na cvetnim festivalima, uz matinee i soaree tokom čitave godine, gde su svoje mesto mogli naći i popodnevni nastupi. Bio je neumoran. Njegov raspored nastupa bio je gotovo uvek gusto popunjen, ali to je nekako bilo i očekivano, jer je morao da izdržava ne jednu nego dve porodice. U sklopu jedne od većih koncertnih turneja Štrausov orkestar je nastupao u Pragu u oktobru 1845. godine, a kao uspomena na to gostovanje nastao je valcer Zvuci Vltave. 

Zbog tako napornog rada, Štraus otac uopšte nije primetio da se njegov najstariji sin itekako interesuje za muziku, te da će poželeti da ga nasledi kao kompozitor plesne muzike i dirigent sopstvenog orkestra. Johan Štraus će isto tako naporno raditi i nastupati, pa će ga put odvesti u Rusiju i Ameriku.