Sava Tekelija

Prvi Srbin doktor prava, predsednik Matice srpske, filantrop, ktitor, osnivač Tekelijanuma, plemić Sava Popović Tekelija rođen je 1761. godine u Aradu, tada sastavnom delu Habzburške monarhije. Bio je sin Jovana Tekelije, graničarskog oficira i ugarskog spahije i Marte Tekelija rođene Nenadović, sinovice mitropolita Nenadovića. Sava je u Aradu išao u srpsku osnovnu školu, gimnaziju je učio u Budimu. Diplomirao je 1785. godine mađarska prava u Pešti i već sledeće godine doktorirao, čime je postao prvi doctor juris ne samo kod Srba nego i kod Mađara koji nisu bili profesori univerziteta. Godinu dana je boravio u Rusiji na poziv strica, ruskog generala Petra Tekelije. Tokom 1779. i 1780. godine boravio je u Budimu slušajući filozofiju i učeći da crta, čime se uspešno bavio do kraja života. Voleo je da slika portrete i pejzaže. Pokušao je u Beču da se upiše na Inženjersku akademiju, ali nije primljen jer je bio prestar. U Beču je izučavao prirodne nauke (pre svega anatomiju, hemiju i botaniku), matematiku, svirao je flautu. Paralelno je učio više jezika (francuski, italijanski i španski), tako da se za njega može reći da je bio poliglota.

Mladi Tekelija počeo je karijeru u državnoj upravi 1790. godine kao vicenotar Čanadske županije, a vremenom postaje sekretar Ugarske dvorske kancelarije. Bio je kasnije član više županijskih skupština. Pošto nije video mogućnost daljeg uspona i uticaja na državne poslove, 1798. godine podnosi ostavku na državnu službu i 1802. godine napušta politički život. Povlači se u Arad, u svoju kuću kao i na svoja imanja, za koja su se njegovi roditelji 26 godina sudili, da bi ih osiromašene povratili. Sava je od oca nasledio više od pet hiljada jutara zemlje, što je bio kapital od 250 hiljada forinti. Osim toga, imao je dodatni prihod od 130 hiljada forinti u kućama i vinogradima. Tada je počeo da se u većoj meri interesuje za svoj narod, posebno kada je u Srbiji buknuo ustanak protiv turske vlasti 1804. godine. Svestan svoga bogatstva, obrazovanja i ugleda u visokom društvu, Tekelija je sebe želeo da vidi na čelu oslobođene srpske države, a nije mu bila tuđa ni ideja o stvaranju jugoslovenske zajednice, niti misao da bude prvi čovek ujedinjenih Južnih Slovena. Kao pristalica Dositeja Obradovića, sa kojim se dopisivao, rano je došao do zaključka da je obrazovanje glavni zamajac pokretanja srpskog naroda ka boljoj budućnosti. I pre osnivanja svoje zadužbine davao je znatne svote novca za školovanje srpske omladine i podizanje inteligencije u svome narodu.

Izabran je za doživotnog predsednika Matice srpske kada je imao 77 godina. Sve svoje snage usmerio je u korist Matice i za opštenarodno dobro. To potvrđuje činjenica da je smogao snage da i pred samu smrt dolazi na sednice i da im predsedava. Poklonio je svoju ličnu biblioteku Matici srpskoj. U poznim godinama, Sava Tekelija nabavlja štampariju za Maticu srpsku, pokreće izdavanje knjiga i potpomaže mnoge poduhvate te kulturne institucije. Pred sam kraj života, celokupnu imovinu: imanje, kuće i 150 hiljada forinti, Tekelija zaveštava Matici srpskoj. U Galeriji Matice srpske čuva se njegova „Poklon-zbirka“ koju su činili 11 portreta članova porodice i album crteža koji je Sava izradio tokom svojih putovanja po Srednjoj Evropi. 

Znameniti Srbin umro je iznenada i bez dužeg bolovanja 21. septembra 1842. godine u svojoj kući u Aradu. Grob mu se nalazi u crkvi Svetih Petra i Pavla u tom mestu. Ovu crkvu, prvobitnu zvanu „Tekelijina“, izgradio je njegov pradeda oberkapetan Jovan odmah po dolasku u Arad 1698. godine. Sava je tu crkvu dograđivao i ukrašavao – dodao visoki zvonik i zvono. Članovi porodice Tekelija bili su ktitori crkve, sve dok im se nije ugasila muška loza 1844. godine smrću Savinog sinovca Petra Tekelije u Beču. 

Sava Tekelija je prosvetiteljsku misiju ostvario na najbolji mogući način. Bio je jedan od najvećih srpskih dobrotvora. Deo imovine, koja se vremenom uvećavala, izdvajao je u prosvetne svrhe. Godine 1796. Tekelija drži govor Arađanima, pozivajući svoje sugrađane da stvore fond iz kojeg će se omogućiti školovanje srpske dece, a 1798. objavljuje taj govor u posebnoj knjižici Jednog Arađanina načertanije. Godine 1810. on i njegovih 12 sunarodnika iz Arada osnovali su fond za pomaganje srpskih učenika. Svoju zadužbinu Tekelijanum Sava je osnovao u Pešti 1838. godine s ciljem da se u njoj školuju siromašni srpski đaci i studenti iz svih krajeva gde su živeli Srbi. Zadužbina, koju je ostavio svome narodu, obezbedila mu je trajno i veoma istaknuto mesto u galeriji svetlih likova srpske prošlosti. Sava je zavodu zaveštao i svoje knjige, pa je tako Tekelijanum imao svoju biblioteku od samog osnivanja. Tekelijina biblioteka se i pre osnivanja đačkog internata spominje kao značajna zbirka knjiga u privatnom vlasništvu. Ta zbirka je više puta bila seljena da bi posle Drugog svetskog rata konačno bila smeštena u Biblioteku Matice srpske. Matica srpska i Tekelijanum su vremenom postali središte kulturnog i naučnog života učenih Srba. Danas se sve publikacije iz biblioteke Save Tekelije i biblioteke Tekelijanum čuvaju u Odeljenju stare i retke knjige i legata Biblioteke Matice srpske. Tako je Biblioteka Matice srpske postala jedna od najstarijih i najznačajnijih biblioteka kod Srba.